EKSKLUZIVNO Planetarno otkriće u Srbiji: Nikad viđene ranohrišćanske grobnice i – niški Tutankamon

„Njegova grobnica liči na piramidu, pa je bilo logično da ovako nazovemo čoveka koji je u njoj sahranjen“, kaže za Sputnjik arheolog Aleksandar Aleksić.

„To je zapravo grobnica sa kamenim pločama na dve vode, to je bila simbolika, pokojnik je sebi pravio večnu kuću, to je simbolika verovanja iz perioda ranog hrišćanstva. Ostale ne možemo da stignemo da otvorimo, dve su oštećene, dve neotvorene“, kaže naš sagovornik.

Otvorena grobnica "niškog Tutankamona" puna je grobnih priloga, sitnica koje su sahranjene sa pokojnikom. S obzirom da je reč o hrišćaninu, nema puno stvari, ali imaju veliku vrednost, reč je i o izvanrednoj umetnosti ranohrišćanskog, kasnoantičkog perioda - manjim staklenim posudama, balsamarijumima različitih vrsta. Pronađen je i lični nakit i novac pokojnika.

Slični predmeti pronađeni su i u drugim grobnicama, a Aleksić ističe još jednu zanimljivost jagodinmalske nekropole - ima i grobova koji nisu hrišćanski, pa i jedan spaljeni.

„To je definitivno grob nekog paganina koji je preživeo u hrišćanskom gradu i doživeo da se na glavnoj nekropoli Naisusa sahrani kao paganin, verovatno iz protesta. To je, naravno, moje slobodno tumačenje. Imao i jednu grobnu celinu koja ima analogiju sa Španijom, možemo da maštamo o tome da je neko iz Španije došao u Naisus na službu“.

Ovde nije kraj iznenađenja niških arheologa, pronađen je i jedan od grobova sa skeletom koji ima veštački deformisanu lobanju. Ovo je izuzetno važno otkriće, jer je reč o običaju koji je vezan za pojedina germanska plemena.

„Smatramo da su u pitanju Gepidi, narod koji je pre primanja hrišćanstva upražnjavao taj običaj. To je bio simbol, ako su u pitanjju žene, lepote, ako je reč o muškarcima, onda simbol snage. Možete da zamislite kako su oni izgledali na bojnom polju sa veštački izduženim lobanjama. Zanimljivo je da se najverovatnije radi o ženi koja je, s obzirom da ima takvu lobanju, odrasla kao paganin, ali je sahranjena na hrišćanskoj nekropoli Naisusa. Znači da se u međuvremenu pokrstila“, objašnjava Aleksić.

O poreklu pripadnice jednog od istočnogermanskih naroda, ali i drugih sahranjenih, više će reći nalazi iz laboratorije. Za to je potrebno vreme, ali su stručnjaci sigurni da će većina nalaza biti potvrđena.

Iznenađenje je veliko, iako je Jagodin mala odavno poznata kao groblje iz perioda od 4 do 6 veka. Po prvi put na njemu su obavljena arheološka iskopavanja pre početka izgradnje nekog objekta i tako je skoro sve neoštećeno. Sada imaju pravi uvid u to kako je groblje izgledalo.

„To je bila klasična nekropola, sa redovima, sa više različitih tipova sahranjivanja, od slobodno ukopanih grobova, preko grobnih konstrukcija koje nisu zidane, do zidanih grobova i zidanih grobnica. Pritom, svaka od vrsta ovih grobnih celina ima zasebne tipove, koji su deo zvanične naučne tipologije. A mi sada ovde imamo, ne samo postojeće prethodno utvrđene tipove grobova, već i dosta novih, uključujući i potpuno nove grobnice“, kaže Aleksić.

Upitan zašto se radovi završavaju za tri dana, kada je reč o ovako velikom, svetskom otkriću, naš sagovornik kaže da je ono pronađeno na gradilištu stambeno–poslovnog kompleksa. Radovi su zaustavljeni, između ostalog i zbog pisanja Sputnjika, koji je skrenuo pažnju javnosti na pronalazak dva groba savremenika cara Konstantina.

Kako smo saznali, početkom godine promenjen je pravni status ovog lokaliteta, tako da su svi investitori u obavezi da prvo sprovedu arheološka iskopavanja, kako bi nadležni Zavod propisao uslove za izgradnju, odnosno zaštitio arheološko nasleđe.

Dakle, investitor čeka da mu arheolozi daju uslove za projektovanje. O daljim koracima za zaštitu ovog izvanrednog lokaliteta neće odlučivati samo lokalni Zavod.

„Ovako bogato i značajno kulturno nasleđe zaslužuje da bude predstavljeno javnosti. Ono je ponos, ne samo Niša, već i Srbije“, kaže Aleksić na kraju razgovora za Sputnjik.