Na izložbi čiji su autori istoričari umetnosti Žaklina Marković iz Galerije SANU i Dejan Vučetić iz Kuće legata biće izloženo više od 200 radova. Cilj izložbe je da predstavi celokupan stvaralački opus Olge Jevrić, odnosno dela koja je ostavila SANU i Kući legata, kao i manji broj radova iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, Centra za likovnu i primenjenu umetnost Tera u Kikindi i privatnih kolekcija.
Dovođenje skulpture do krajnjih granica
Olga Jevrić je rođena u Beogradu gde je završila odsek za klavir Muzičke akademije 1946. godine, a zatim i vajarski odsek na Akademiji likovnih umetnosti 1948. godine u klasi profesora Sretena Stojanovića, gde je i magistrirala 1949. godine. Izabrana za dopisnog člana SANU 1974. godine, a 1983. postaje prva i jedina žena vajar redovni član SANU.
Skulptura Olge Jevrić Oranta
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Istoričar umetnosti prof. Dr Ješa Denegri smatra da je reč o velelepnoj izložbi, veoma dobrodošloj jer je vreme da se interpretacijom opusa Olge Jevrić posvete nove generacije kustosa i istoričara umetnosti.
„Opus Olge Jevrić u svojoj disciplini predstavlja jedinstveni primer dovođenja skulpture do same granice dokle ona još uopšte jeste i dalje skulptura. Olga se klonila toga da napusti pojam skulpture kao umetničke discipline, da ne pređe u ono što je kasnija umetnička praksa predstavljala, nego da sam pojam skulpture dovede do krajnje granice, koje je ona izrazila koristeći se neskulptorskim materijalima poput cementa i železnih šipki, u njihovoj kombinaciji, odnosno kompoziciji. I kao što ovaj naziv izložbe to dobro detektuje – u pojmu strukture.“
Umetnik sa najviše pozitivnih kritika u svetu
Nije bez osnova podatak da je Olga Jevrić pre Likovne, završila Muzičku akademiju jer je to saznanje o pojmu kompozicije i strukture koji se izvlače iz discipline muzike itekako ugrađeno u njeno poimanje skulpture, ocenio je Denegri.
Skulptura Olge Jevrić Veliko ukrštanje III
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Njeni nastupi, pogotovo u rano vreme, poput „spektakularnog nastupa na Venecijanskom bijenalu 1958.“ kad je u veoma moćnoj ekipi naše tadašnje selekcije, zajedno sa Stupicom, Hegedušićem, Murtićem, Tršanom, Olga Jevrić bila najzapaženija umetnica a posle toga iza nje je ostala jedna enormna bibliografija evropske kritike.
Inače, Olga Jevrić je umetnik sa naših prostora koji je imao najviše pozitivnih kritika u svetu.
Slobodni umetnik: Spomenici žrtvama a ne pobednicima
Značajno za njeno delo je i to što je ona smatrala da je značenje njene skulpture veoma bitno i ključno, nazivajući naročito u početku glavninu svojih skulptura predlozima za spomenike.
Olga Jevrić u svom ateljeu na Starom sajmištu 1959.
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
„Tu se postavlja pitanje zašto nijedan njen spomenik nikada nije izveden. Ona je smatrala da su njeni predlozi za spomenike bili predlozi za spomenike žrtvama, a ne pobednicima i to je ostavilo traga na njen status u tadašnjem društvu. Ostala je celog svog veka slobodni i profesionalni umetnik radeći usamljeno u ateljeu na Starom sajmištu.“
Stalna postavka u Tejtu
Posle njene smrti došlo je do značajnog interesovanja međunarodne, vrlo selektivne i elitne umetničke javnosti za njeno delo tako da je imala „malu ali markantnu izložbu“ u Fondaciji Henrija Mura u Lidsu, u Velikoj Britaniji, „u ekskluzivnom prostoru koji nosi naziv po jednom od najvećih vajara 20. veka“.
Skulptura Olge Jevrić Artikulacija prostora IV (Skakavac)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
„A to znači da su elitni stručni krugovi u inostranstvu bili svesni značaja njenog dela i u sklopu svih tih valorizacija došlo je do predloga da se londonskoj galeriji Tejt modern, koja je pored Muzeja moderne umetnosti u Njujorku najvažnija ustanova za savremenu umetnost, obezbedi jedna prostorija sa stalnom postavkom“, zaključio je Denegri.
Izložba „Olga Jevrić – kompozicija i struktura“ zatvara se 11. decembra.