Skinuta oznaka „tajno“: Da li iz Evrope u svetskom sukobu jedini pregovarač može biti - Srbija

Da je predsednik imao u vidu pregovore o sukobu Ukrajini postalo je jasno nakon razgovora šeika Mohameda sa ruskim predsednikom Putinom. Oznaka „tajno“ skinuta je sa razgovora, a poseta šeika Muhameda, samo dan pred razgovor sa Putinom, samo je kruna ogromne međunarodne aktivnosti Srbije. O temama tih razgovora do sada nije detaljno govoreno, ali je ovih dana postalo jasno da se sa državnicima brojnih zemalja nije razgovaralo samo o bilateralnim odnosima i rešavanju akutnih i aktualnih problema, već i o temama koje muče svet poslednjih meseci.

Srbiju su nešto malo pre šeika Muhameda posetili predsednici Egipta, Turske, ministar inostranih poslova Irana… Svi oni, očigledno imaju svoje predloge i planove da posreduju u razgovorima koji se, možda, mogu dogoditi polovinom novembra, kada će se na Baliju sastati rukovodioci zemalja Grupe 20, među kojima će, kako se očekuje, biti i predsednici Putin, Bajden, ali i Zelenski. Trenutno svi izjavljuju da nemaju planove za razgovore, ali činjenica da će se svi naći na jednom mestu, daje nadu da će do razgovora ipak doći. Sve drugo bi značilo još jednu propuštenu šansu.

Srbija je, uprkos neverovatnim pritiscima i ucenama, uspela da ostane jedina neutralna zemlja u Evropi, i koja održi dobre bilateralne odnose sa svim vidljivim i nevidljivim učesnicima sukoba. Predsednik Srbije je tokom poslednjih meseci , uprkos tome što je pokazao i hrabrost i odlučnost da iznese svoj stav, da ne prihvati podelu sveta na crno i belo, na vaše i naše, ostao prihvatljiv sagovornik za obe suprotstavljene strane. Zato Srbija očigledno postaje deo jednog šireg plana pripreme mogućih pregovora. Neutralna pozicija, istorijska bliskost sa Rusijom, ali i sa Ukrajinom, veoma dobri odnosi sa brojnim azijskim zemljama, kvalifikuju je za mogućeg i važnog igrača na političkoj sceni. O tome, čini nam se, svedoči i nedavna, iznenadna poseta zamenika ministra inostranih poslova Rusije.

Sve je očiglednije da ideja pobede nad Moskvom na bojnom polju izlazi iz mode, a ni borba do poslednjeg Ukrajinca kao da više baš i nije prioritet za Zapad. Sve se više govori o potrebi pregovora sa Rusijom o Ukrajini. Sporazumi koji su postignuti nakon završetka Hladnog rata više nisu relevantni za Moskvu.

Zapad, kako danas izgleda, želi da razgovara o Ukrajini sa Rusijom bez Kijeva, rekao je nedavno predsednik Zajedničkog parlamentarnog komiteta Turske i Evropske unije Emrah Karajel.

Nije da saveznici Kijeva prete da će prestati sa isporukom naoružanja. Naprotiv, svakog dana odlučuju o sve većim isporukama, ali predsednik u zelenoj majici, koji je doneo odluku da neće sesti za isti sto sa ruskim predsednikom Putinom, mogao bi jednostavno ostane sam.

Vašingtonu je diplomatskim kanalima prenet predlog za organizovanje pregovora Rusije sa Zapadom. Ankara veruje da o Ukrajinu treba razgovarati na sastanku na kome osim predstavnika Moskve, treba da učestvuju SAD, Velika Britanija, Nemačka i Francuska, piše turski Milijet.

Informacije je potvrdio Emrah Karajel. On je podsetio da Turska zauzima poziciju posrednika između Rusije i Zapada. Dokaz za to je sporazum o izvozu žita, sklopljen u Istanbulu. Jedan od ciljeva turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana je smanjenje tenzija u regionu i rešavanje nekih međunarodnih problema, istakao je Karajel.

Ranije je portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin izjavio da će pregovori Moskve i Kijeva nastaviti sa velikom verovatnoćom. Ali ukrajinski sukob će biti samo deo teme razgovora.

„Glavno pitanje je novi sporazum između Rusije i zapadnog sveta“, rekao je predstavnik turskog predsednika, istakavši da postoji nova Rusija, novi svet, i nova realnost, pa je zato potreban novi dogovor.

Pregovore „između Rusije i zapadnog sveta“ ovog puta, kako danas izgleda, neće organizovati zemlje na koje smo navikli – preko puta Vladimira Putina, ne samo da neće sedeti Vladimir Zelenski, nego ni predstavnici evropskih demokratija. Na tasu na kome je s jedne strane „evropska demokratija“, a s druge „azijska autokratija“, pretegla je ova druga. Na sceni je stvarni „sumrak Zapada“. Neće biti ni Francuske, ni Velike Britanije, ni Nemačke. Uprkos silnoj želji i neverovatnim pritiscima i ucenjivanja kojima se služe Sjedinjene države da svet podele na one koji su u pravu i one koji nisu (samo Rusija, naravno), nadjačavaju oni, do juče nevidljivi igrači, koji su promešali karte na sasvim drugačiji način, i igraju svoju igru koja ne priznaje siledžijsku Ameriku i umornu Evropu.

Neutralnost je izgleda, ponovo, na ceni. Uloga Turske makar bilo i tačno mišljenje, da Erdogan učestvuje iz ličnih interesa, već sada je donela neke rezultate. Ništa manje nije važno uključivanje arapskog šeika koji je strateški partner SAD, ali samostalan igrač koji ima hrabrosti da ne odgovori na Bajdenov telefonski poziv, a uživa poverenje ruskog, a iz njegovih izjava bi se moglo zaključiti, i ukrajinskog predsednika. O Srbija smo sve već rekli.

Kao prvo, postaje sve jasnije da je moguća nekontrolisana eskalacija sukoba, koja bi, kao što upozorava bivši američki predsednik Tramp, mogla dovesti do trećeg svetskog rata. Stalna zapadna propaganda da bi Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružja protiv Ukrajine, upravo je korak ka nekontrolisanoj eskalaciji.

Drugo, ekonomska situacija u zapadnim zemljama pogođenim antiruskim sankcijama izaziva sve veće nezadovoljstvo stanovništva. A izgledi za predstojeću hladnu, a možda čak i gladnu zimu plaše ne samo građane, već i razumne političare. Brzi propast ekonomije Rusije očigledno se nije dogodio. A nastavak pritisaka na nju može Evropu još skuplje koštati. Stav arapskih zemalja koje su postale deo zapadne igre sa naftom, govori da je đavo odneo šalu.

I treći, najubedljiviji faktor - vojska. Koliko god govorio o gubicima i „porazima“ Rusije, Zapad jako dobro zna kakva je situacija. Sada se i u Americi mogu čuti glasovi razuma. Pogotovu nakon delimične mobilizacije koju je Putin nedavno objavio.