KULTURA

„Dva zavetna naroda: Rusi i Srbi“ - zašto se Zapad uvek spotiče o isti kamen

Zašto Zapad ne razume Ruse i Srbe i zbog čega se uvek spotiče o isti kamen kad krene na Rusiju i Srbiju, objašnjava sociolog dr Slobodan Antonić, autor studije „Dva zavetna naroda: Rusi i Srbi“.
Sputnik
Zavetni narodi su oni koji veruju da imaju neku misiju i središnji mit u svom kulturnom obrascu, kaže sociolog Slobodan Antonić, autor nedavno objavljene studije „Dva zavetna naroda: Rusi i Srbi“. Rusi i Srbi imaju velike sličnosti, a jedna od zajedničkih osobina je verovanje u istorijsku misiju naroda.

Preziranje Rusa vodi u katastrofu Zapada

Prema njegovim rečima, jedan od problema u komunikaciji kolektivnog, političkog Zapada, s jedne strane, i Srba i Rusa, s druge, jeste upravo to nerazumevanje koje je vrlo često praćeno prezirom i stereotipima i zato će biti problema dok god se ne budemo razumeli.

„Posle izbijanja rata u Ukrajini pokazuje se da to nerazumevanje načina na koji razmišljaju Srbi i Rusi jeste nešto što i dovodi do sukoba. Naravno, to nije jedino objašnjenje, sukobi nastaju zbog različitih interesa, ali pogrešne procene Zapada često dovode do toga da postižu neuspeh, pre svega kad je Rusija u pitanju“, kaže Antonić za „Orbitu kulture.“

Zato je i bilo nekoliko velikih napada na Rusiju koji su se svi završili katastrofom Zapada, tako da se na kraju ruska vojska našla u Parizu za vreme Napoleona, ili u Berlinu posle pada Hitlera.

Zašto se Zapad uvek spotiče o isti kamen

Na pitanje, zašto se Zapad uvek spotiče o isti kamen, Antonić odgovara da deo ruske i srpske inteligencije vrlo loše govori o svom narodu. Zapadnjaci ih uzimaju za nekog ko ih informiše o stanju u narodu, a posle se čude i pitaju se da li je to taj narod o kome su slušali ili čitali.
Knjiga Slobodana Antonića „Rusi i Srbi, dva zavetna naroda“

„U knjizi se govori kako su liberalna inteligencija, pa čak i Maksim Gorki loše govorili o Rusima, da su nedržavotvorni, lenji, pogotovo ruski seljaci, zadovoljni malim, da sa njima faktički vrlo lako može upravljati i manipulisati, nisu ozbiljno ni religiozni. Evo, boljševici su tolike crkve i manastire srušili, pa se Rusi ne bune. Zato je vrlo često nemačka inteligencija doživljavala Rusko carstvo i SSSR kao džina na staklenim nogama i mislili su: Mi ćemo da udarimo i vladamo tim lenjivcima i prostacima, više poluživotinjama nego pravim ljudskim bićima.“

Zapadne predrasude kao istina o Srbima

Vrlo slično je i sa Srbima, a Antonić navodi izveštaje iz Srbije posle 5. oktobra koji su navodili da su Srbi digli ruke od Kosova, preboleli su ga, a da je patrijarh Pavle jedini koji je u Srbiji bio iskreno za Kosovo.

„A od tada smo imali da je Kosovo naša centralna politička tema, a vidite kakav je odnos prema Kosovu ne samo starijih generacija. To je potpuno pogrešna procena i zapadno priznavanje nezavisnosti Kosova 2008. godine bilo je upravo rezultat te procene da će se Srbi malo joguniti, brzo će to da legne na svoje, a u međuvremenu su shvatili da to neće biti tako.“

Osim toga, postoje i predrasude na Zapadu zahvaljujući kojima za istinu proglašavaju ono što žele da čuju.

Srbi Rusi – naslednici vizantijske civilizacije

Elementarne stvari po kojima su Srbi Rusi nešto drugo u odnosu na Zapadnu Evropu su da su i Rusija i Srbija u geopolitičkom smislu granične zemlje, a i Rusi i Srbi su naslednici drugačije evropske kulture i civilizacije – Vizantije. Osim toga, još smo hrišćanski narodi, naše crkve su znatno posećenije u odnosu na bogomolje zapadnih zemalja.

„Zapadne zemlje su dehristijanizovane i to se vidi po sociološkim anketama ali i po popisu, tako da na primer u Češkoj imate 72 odsto stanovništva koji su ateisti, a kod nas je manje od pet odsto. U Rusiji imate veću hrišćansku gorljivost nego u Srbiji ne samo po tome koliko su crkve pune, nego i po tome koliko se često grade i otvaraju nove crkve i manastiri. Imate podatak da se u Rusiji otvara nova crkva svakog trećeg dana.“

Kulturni rat u Srbiji: Hoće li jednoumni „Jugosloveni“ sahraniti srpsku kulturu
I doživljaj sveta je takođe drugačiji i kod nas i Rusa je više metafizički. Na Zapadu ljudi ne očekuju nikakva dublja značenja, ni neki smisao u dešavanjima.

„Mi, Rusi, pa na neki način i Rumuni doživljavamo svet kao nešto što je puno nekih poruka, nekakvih značenja i onda kad se nešto desi, ljudi traže u tome nekakvu poruku. Kad se desi nesreća pitaju se da li je to neka poruka koja dolazi od boga, šta sam bogu zgrešio i to je drugačiji doživljaj sveta i istorije.“

Kosovski zavet i Treći Rim

Osim toga važna su i ova dva konstitutivna mita za kulturni obrazac, kod nas je Kosovski zavet koji nam kazuje da postoje vrednosti koje su više od materijalnog, pa i života, a u Rusiji verovanje da je Rusija - Treći Rim.

„To ne znači da su oni naslednici Rimskog carstva nego je to verovanje da dok postoji Rusija, kao velika hrišćanska pravoslavna zemlja neće nastupiti poslednja vremena, jer Bog želi da se što više ljudi spase i neće dozvoliti da dođe do kraja sveta dok svi ne dobiju priliku da se spasu. Dok postoji Rusija postoji nada da će veliki broj ljudi da se spase zato što je Rusija čuvar hrišćanstva.“

Prema Antoniću, kad Vladimir Putin kaže „ja ne blefiram“, to je jasna poruka koliko zapadne službe greše u procenama i koliko nisu verovale da, kako kaže izreka, Rusi sporo prežu a brzo jašu.
Osmoro najbogatijih iscrpeli su Ameriku — sad im je cilj Sibir
Komentar