U Srbiji, kažu stručnjaci, strateških namirnica ima više nego dovoljno. Nedoumica je samo šta raditi sa viškovima – čuvati ih ili izvoziti.
Pandemija virusa korona, ukrajinska kriza, suša, usporeni lanci snabdevanja i sve skuplja proizvodnja jesu poljuljali, ali ne i ugrozili srpski prehrambeni suverenitet. Žitarica, mesa, ulja, krompira, jabuke i šljive ima više nego što se troši.
„Na našu sreću još uvek imamo selo koje jeste u problemima, ali gde živi oko 40 odsto stanovništva, i u najkriznijim godinama, dakle, da bi se obezbedila prehrambena sigurnost, selo je najveći amortizer“, kaže za javni servis agroekonomista Milan Prostran.
On objašnjava da je ulaganje u male i mlade poljoprivrednike nova strategija Evropske unije za proizvodnju veće količine hrane u zdravijoj životnoj sredini. Hrana jeste strateška roba, ali je i motor ekonomskog rasta.
„Ako je svetska kriza, to samo znači da će cene tih namirnica u inostranstvu biti više pa će u skladu sa tim i naši poljoprivrednici i naši prerađivači moći da zarade više prodajući taj višak koji ovde ostvaruju. A ako bude ovde ograničenja, cenu će moći da kompenzuju eventualno te razlike ograničene cene na domaćem tržištu kroz, recimo, ekstraprofit koji bi eventualno mogli da ostvare izvozom te robe na drugo tržište“, objašnjava Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.
„Ukoliko bi sprečavanja izvoza bilo, naravno poljoprivrednici bi imali niže cene i samim tim ne bi mogli da investiraju, to jest manje bi mogli da investiraju tako da bi to osetili već u sledećim godinama“, kaže dr Vlado Kovačević sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Pored primamljivih ponuda iz inostranstva za otkup zaliha, hrana mora da se čuva za domaće tržište, rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je upozorio da u svetu posle rata za energente dolazi i rat za hranu.