Filipovska podseća da je Srbija dala garancije na sastanku u Luksemburgu i ranije Evropskoj komisiji da će se uskladiti sa viznim režimom EU.
„Mislim da nije korektno da predstavnici EU koriste sada izgovore jer u vezi sa migrantima Srbija je sve učinila da migrantsku krizu umiri,“ smatra Filipovska.
Novi pritisak na Srbiju
Kakao kaže, slaže se da je kriza sa migrantima kompleksno pitanje, ali dodaje da se naša država učinila i više nego druge po tom pitanju.
„Države EU nisu bile spremne da prime toliki broj migranata, izuzimajući Nemačku i Francusku i još eventualno neke zemlje. Dakle, po mom mišljenju, ovo je još jedan vid pritiskana našu državu i to iz razloga jer nije uvela sankcije Rusiji,“ uverena je ona.
Potpuno je jasno, ističe Filipovska, da je Srbija dala sve garancije da će se uskladiti sa politikom viznog režima EU i nije u redu da Evropska komisija i neke države koje u tome prednjače i dalje ovo pitanje postavljaju pred Srbiju.
„Ali mislim da ćemo im taj taj adut izbiti iz ruku samom činjenicom da smo dali garanciju da ćemo viznu politiku uskladiti sa viznim režimom EU, a koji Evropska komisija navodi kao razlog za moguće ukidanje bezviznog režima,“ zaključuje ona.
Rusija „trn u oku“
List Politiko piše da su diplomate EU frustrirane što Srbija, ambiciozan kandidat za članstvo u EU, nije sledila Brisel u sankcionisanju Rusije. A sada, kako dodaje list, postoje i strahovi da Beograd zapravo indirektno pomaže Kremlju da seje razdor u EU kroz priliv migranata, taktika je za koju se sumnja da Rusija podržava i drugde duž granica bloka.
Predstavnici evropskih institucija već su stupili u kontakt sa predstavnicima zvaničnog Beograda gde se uključila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a i pored činjenice da je predsednik Srbije u razgovoru sa evropskom komesarkom za unutrašnje poslove dao obećanje da će vizna politika Beograd i EU po ovom pitanju biti usklađena, pitanje mogućnosti uvođenja mehanizma za privremeno ukidanje bezviznog režima za Srbiju i dalje opcija koja je na stolu.
U Srbiji oko 6.000 migranata
Inače, prema podacima našeg Komesarijata za izbeglice u ovom trenutku u prihvatnim centrima u našoj državi boravi oko 5.200 migranata.
Najveći broj migranata koji ulazi u zemlju dolaze sa prostora Sirije, Avganistana i delimično sa prostora Pakistana, a komesarijat postupa sa njima u skladu sa međunarodnim pravom i pravilima: pružena im je mogućnost smeštaja i ishrane.
U toku godinu 200 ljudi izrazilo je želju da budu tražioci azila, a njih 80 je u postupku azila, te se iz toga zaključuje da im Srbija nije krajnja destinacija.
Prema tvrdnji EU, broj ljudi koji ulaze u zemlje Unije preko Zapadnog Balkana ove godine je porastao, delom zbog prijateljske vizne politike Srbije. Na istočnoj granici EU, kako navode, raste uzbuna zbog porasta broja migranata koji koriste Zapadni Balkan, a posebno Srbiju, kao kapiju za ulazak u EU.
Ruta je, delom, rezultat prijateljske vizne politike Srbije, a zemlja dozvoljava putovanje bez viza iz mesta poput Indije, Tunisa i Burundija, ali takođe uživa bezvizni aranžman sa EU. Statistika pokazuje sve veću atraktivnost zapadnobalkanske rute. U prvih devet meseci 2022. godine zvaničnici su otkrili više od 106.000 ljudi koji su ulazili u EU sa Zapadnog Balkana bez zvanične dokumentacije, što je preko tri puta više nego 2021“, prenosi Politiko.