Komentarišući stav mađarskog premijera da „primirje mora da bude dogovoreno ne između Rusije i Ukrajine, već Amerike i Rusije” i da „sa Angelom Merkel danas ne bismo imali rat u Ukrajini”, Rakić kaže da je nezahvalno baviti se tumačenjima po principu „šta bi bilo kad bi bilo“, ali da svakako ima istine u izjavama mađarskog premijera o tome da bi neki bivši državnici bili u stanju ili dovoljno moćni da doprinesu da se prekine sukob u Ukrajini i da se sedne za pregovarački sto.
Posle odlaska Merkelove praznina u Nemačkoj
Posle odlaska lidera kakav je bila kancelarka Merkel, kaže Rakić, u Nemačkoj je nastala velika praznina.
„U toj zemlji je na vlasti tročlana koalicija, što znači ne postoji jedan, već tri lidera koji zajednički pokušavaju da kreiraju nemačku politiku i da državu izvedu iz ove veoma neugodne situacije. Istovremeno, Nemačka je, uslovno rečeno, verovatno jedna od najvećih žrtava sukoba u Ukrajini. Tu, pre svega, mislim na uvoz energenata koji su bili oslonac njenog političkog i ekonomskog razvoja u poslednje dve decenije. Nemačka je, naime, dobijala prilično jeftine energente iz Rusije i time je uspevala da pokrene svoju proizvodnju i veliku izvoznu mašineriju, zbog čega je i postala jedna od vodećih ekonomskih sila na svetu“, ukazuje novinar i spoljnopolitički komentator.
Danas je, međutim, navodi Rakić, Nemačka u veoma u teškoj situaciji i ne uspeva da se odupre pritiscima sa druge strane Atlantika.
„Nemačka i danas pomalo izgleda kao okupirana država jer su na njenoj teritoriji strane trupe - Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, pa nije potpuno slobodna da se bavi kreiranjem neke svoje spoljne politike. Ona jeste duboko integrisana u NATO i EU, ali njena ekonomija trpi velike štete zbog uvođenja sankcija Rusiji. Za Nemačku će ovo biti veoma teška zima i neizvesno je kako bi njena ekonomija mogla da se oporavi kada kraj sukoba nije ni blizu, a ni okončanje svih posledica ove situacije takođe nije na vidiku“, smatra naš sagovornik.
Iz tog razloga Rakić nije optimista ni po pitanju nemačke ekonomije.
„Tim pre što trenutno ne vidim način da se u toj zemlji pojavi neki autoritet koji bi rekao da Nemačka treba da počne više da gleda svoje interese, nego da brani interese Sjedinjenih Američkih Država“, ističe Žarko Rakić za Sputnjik.
Nedostaju mirovne inicijative
Sa druge strane, kako kaže, imamo pokušaje da se pokrenu neki mirovni pregovori i u tom pogledu je najaktivniji turski predsednik Erdogan, koji svako malo izlazi sa nekim inicijativama kako bi dve strane sele za pregovarački sto.
„Mislim da se, nekako u pozadini, slično ponaša i francuski predsednik Makron, koji ne krije da je u stalnom kontaktu sa ruskim predsednikom Putinom i da pokušava da privoli obe strane da počnu sa ozbiljnim pregovorima. Međutim, za sada je situacija na ratištu takva da ni jedna strana nije pobednik i u takvim okolnostima niko ne želi da počne pregovore, tim pre što iz Kijeva čujemo izjave koje apsolutno isključuju mogućnost da Ukrajina pregovara o miru sa predsednikom Putinom. Takođe, nemamo nikakvih nagoveštaja ni iz Vašingtona da bi Amerikanci bili spremni da podrže neku takvu inicijativu. Zbog svega toga imamo situaciju da svakoga dana beležimo nove žrtve i stradanja“, navodi Rakić.
On dodaje da je pesimista i da veruje da će ova situacija potrajati izvesno vreme:
„Deluje kao da nikome nije u interesu i da niko iskreno ne želi da se koliko sutra sedne za pregovarački sto.“
Mađarski premijer Viktor Orban je tokom diskusije u organizaciji „Berliner cajtung” i magazina „Cicero“ u Berlinu istakao da Ukrajina može da se brani protiv Rusije samo zato što je vojno podržava SAD.
„Rat je danas otvoren samo zato što su to želeli Amerikanci. Zbog toga moraju Amerikanci i Rusi da se dogovore i onda se rat završava", uveren je Orban.