Odluka „Opeka plus“ o smanjenju proizvodnje nafte za dva miliona barela dnevno učinila je da atmosfera u Vašingtonu postane prilično uzavrela. Na Saudijsku Arabiju, uz Rusiju vodeću članicu ove organizacije, obrušio se sav gnev Bele kuće, ali i Kapitol hila – dok predsednik Džozef Bajden najavljuje „posledice“ koje će pustinjska kraljevina trpeti zbog odluke da ne sledi interese Amerike, vodeći demokratski senatori predlažu restriktivne zakone kojima bi se uveo moratorijum na prodaju oružja Saudijskoj Arabiji.
Vašingtonu ne ostaje ništa drugo osim da čini ustupke
Ipak, Saudijska Arabija do pre nekoliko dana važila je za najvažnijeg američkog saveznika na Bliskom istoku još od 1945, kada su predsednik Franklin Delano Ruzvelt i saudijski kralj Abdulaziz utvrdili sporazum prema kome će SAD garantovati bezbednost Saudijskoj Arabiji, dok će Saudijska Arabija zauzvrat koordinisati politiku eksploatacije nafte sa Vašingtonom.
Ovaj dogovor učvršećen je kasnijim saudijskim pristankom da sva međunarodna trgovina naftom bude iskazana u dolarima. Međutim, od samita G20 u kineskom gradu Huandžouu 2016, stvari se menjaju, navodi spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović, a Rijad sve tešnje počinje da politiku eksploatacije nafte koordiniše sa Moskvom.
Sada, u Vašingtonu razmatraju kontramere, međutim, neka vrsta obojene revolucije ili dvorskog udara, dva omiljena oružja Vašingtona kada su „neposlušni režimi“ u putanju, nisu opcije, ističe Korkodelović. Pitanje je kako bi saudijsko društvo reagovalo na izbijanje obojene revolucije, a sa druge strane, prestolonaslednik Muhamed je uspeo da u velikoj meri neutrališe opoziciju unutar velike porodice El Sauda.
„Ono što će Vašington verovatno probati da uradi, to je da nastoji da nađe neko srednje rešenje sa Rijadom i sa Emiratima, kako bi bio izbegnut rast cena koji može da se dogodi u SAD“, smatra Korkodelović.
Kao što se prošlog jula Džozef Bajden ponizio kada je morao da ide u Džedu, na noge mladom princu, tako će i sada morati da čine ustupke, dodaje on.
Osveta princa Muhameda
Razlozi za ljutnju Bele kuće na do skoro najvažnijeg i najpouzdanijeg saveznika na Bliskom istoku praktične su prirode – niko ne voli skok cena benzina pred izbore, a Ameriku za manje od mesec dana očekuju upravo izbori za Predstavnički dom i deo Senata – biće to izbori nakon kojih će, kako je najavio, Džozef Bajden odlučiti hoće li se kandidovati za naredni predsednički mandat, ali i izbori koji će odlučiti ko će do kraja sadašnjeg Bajdenovog mandata imati većinu u vrhovnom zakonodavnom telu. Ukoliko Bajden bude prinuđena da poveća cenu nafte i njenih derivata, šanse njegovih demokrata da pobede bile bi znatno smanjene.
Prema Korkodelovićevim rečima, moguće je da je odluka Rijada, između ostalog vezana i za „pakost“ koju je Bajdenu priredio uticajni saudijski prestolonaslednik, princ Muhamed bin Salman.
„U Vašingtonu ima čak komentara da se radi o osveti Muhameda bin Salmana za sve ono što mu je Bajden priređivao otkako je ušao u Belu kuću – pretio je da će ga proglasiti za pariju, insistirao je na zapadnjačkom konceptu ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji, ucenjivao je Saudijsku Arabiju, ali i Ujedinjene Arapske Emirate zbog trgovine sa Kinom…“, nabraja Korkodelović.
Politika SAD – ulazak u „unutrašnje dvorište“ Opeka
Ali problem je, prema Korkodelovićevim rečima, mnogo dublji – to naročito uviđaju Saudijska Arabija i UAE – celokupna politika koju SAD i G7 vode protiv Rusije teško je poremetila tržišta energenata, a limitiranje cena ruske nafte posmatra se kao „ulazak u unutrašnje dvorište Opeka“.
„To je praktično neprihvatljivo za te države i traže da budu što autonomnije u svom odlučivanju. Otuda su veoma zainteresovane za povezivanje sa Rusijom, Kinom, Indijom, sa zemljama Briksa i ŠOS-a. Tu malo šta SAD mogu da učine, sem da popuštaju i da prihvataju poniženja“, konstatuje Korkodelović.
Saudijska Arabija već ima značajne veze sa Rusijom i Kinom, dodaje naš sagovornik.
„Uopšte, širenje Briksa i prošlomesečni samit ŠOS-a, gde je niz bliskoistočnih zemalja primljen za partnere u dijalogu ove organizacije pokazuje da momenat multikulturalnosti istinski zaživljava i to umnogome zbog kontraproduktivne politike koju vodi administracija predsednika Bajdena“, kaže Korkodelović.
Neki komentatori čak smatraju da bi Bajden u zapadnoj Aziji mogao da doživi sudbinu Džimija Kartera, koji je drugi predsednički mandat u Beloj kući izgubio zbog krize sa američkim taocima u Iranu i da nešto slično može da se dogodi i Bajdenu na izborima 2024, zaključuje Korkodelović.