Predsednik ovog udruženja Nenad Bumbić je izjavio da u suprotnom odluka da se odloži početak grejne sezone ne donosi uštede toplanama, već im omogućava da naplaćuju uslugu koju ne pružaju.
On podseća na izjavu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića da su dnevne uštede nekoliko miliona evra.
„Potrošači ne samo da neće uštedeti već će najverovatnije imati dodatne troškove za električnu energiju koja je većini jedina opcija za grejanje stanova kada daljinsko grejanje ne radi“, poručio je Bumbić.
Ovo udruženje navodi da bi adekvatno za 15 dana negrejanja u sezoni bilo da prvi mesečni naredni račun ne plate.
„Građani koji grejanje plaćaju tokom cele godine u istim iznosima, tokom jednog meseca plate za 15 dana grejanja tokom grejne sezone. Ovo znači da, ako se početak grejne sezone odloži za 15 dana, potrošačima ne sme ništa da se naplati za grejanje na prvom narednom računu“, objasnio je on.
Dodao je da se i potrošačima koji plaćaju grejanje po utrošku takođe mora adekvatno umanjiti fiksni deo računa.
Iz ovog udruženja tvrde da lokalne odluke o grejanju propisuju da temperatura u stanovima mora da bude oko 20 stepeni, a ne da grejanje ne sme da radi ako je spoljna temperatura 20 ili više stepeni.
Navode da i u slučajevima kada najviša dnevna temperatura dostigne 22 stepena to ne znači da je temperatura u stanu oko 20 stepeni već je osetno niža.
To je posebno slučaj u ranim jutarnjim časovima i stanovima koji su severno orijentisani.
„Određeni broj građana će svakako morati da se greje na električnu energiju što znači da odlaganje grejne sezone ne znači neophodno ukupno smanjenje potrošnje energije, već prvenstveno zamenu gasa i mazuta električnom energijom. Da li zaista želimo da povećamo utrošak struje?“, zapitao se Bumbić.
Udruženje navodi i da se zgrade postepeno hlade, temperatura zidova je ispod spoljne, i konstantno pada, pa će, prema njihovom mišljenju, što se duže odlaže početak grejne sezone, više vremena odnosno energije biti neophodno da se zidovi zagreju do adekvatne temperature, preneo je Tanjug.