On je dodao da se nada da lideri Alijanse imaju dovoljno pameti da tako nešto ne pokrenu.
„Uvođenje vojske u direktan sukob sa ruskom armijom - to je opasan korak koji bi doveo do globalne katastrofe. Nadam se da postoji dovoljno pameti u glavama onih koji o tome govore da tako nešto ne učine“, rekao je Putin na konferenciji za novinare u Astani.
Putin se takođe osvrnuo i na izjavu generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga da bi „pobeda Rusije predstavljala poraz NATO“ rekavši da je poraz Ukrajine – stvar koncepta, pravne tehnike, da se taj poraz može razumeti na različite načine.
„Evo na primer – Krim je postao subjekat Ruske Federacije 2014. godine. Da li je to poraz? Treba razumeti šta je tu po sredi“, rekao je on.
Ruski predsednik je kazao i da to što se trenutno dešava u Ukrajini nije prijatna stvar, ali da Rusija nije preduzela korake u budućnosti bi stvari bile samo još teže. Samim tim, kako je dodao, sve korake koje je on preduzeo su ispravni i blagovremeni.
Nema više potrebe za intenzivnim napadima
Putin je kazao i da trenutno nema više potrebe za izvođenjem intenzivnih udara na Ukrajinu, trenutno su na stolu drugi zadaci.
On je kazao i da Ministarstvo odbrane Rusije u prvim naletima nije pogodilo sve objekte na teritoriji Ukrajine koji su bili planirani, te da sada „dorađuju posao“.
„Iz, koliko mi se čini, 29 objekata, sedam nije pogođeno kao što je to Ministarstvo odbrane planiralo, trenutno se taj posao dovršava. Nema više potrebe za intenzivnim napadima, makar ne sada“, rekao je ruski lider.
Pregovori sa Ukrajinom
Rusija je uvek govorila da je otvorena za pregovore sa Ukrajinom, a ako Kijev bude spreman tada će biti potrebni posrednički napori onih koji to predlažu, rekao je Putin.
„Uvek smo govorili da smo otvoreni za pregovore sa Ukrajinom. Čak smo postigli određene dogovore u Istanbulu, ti dogovori su faktički skoro pa finalizovani. Ali čim se vojska povukla od Kijeva, kijevske vlasti su odmah izgubile želju za pregovorima. Ako oni budu spremni za to, onda će, verovatno, biti neophodni posrednički napori svih onih koji su zainteresovani za to“, rekao je ruski lider.
Putin je podsetio da je Kijev doneo odluku prema kojoj se zabranjuju pregovori sa Rusijom.
„Indija i Kina uvek govore da je potrebno da se uspostavi dijalog, da se sve reši mirnim putem. Znamo njihov stav, to su naši bliski saveznici, partneri, mi poštujemo njihov stav, ali znamo i stav Kijeva. Oni (kijevske vlasti) su sve vreme govorili da žele pregovore i to su kao tražili, a onda su doneli zvaničnu odluku kojom se zabranjuje da se ti pregovori vode. O čemu tu da pričamo?“, prokomentarisao je ruski predsednik.
On je dodao da je Rusija zahvalna predsedniku UAE Muhamedu bin Zajedu el Nahijanu za posredničku ulogu u rešavanju humanitarnih pitanja u Ukrajini, uključujući razmenu zarobljenika.
Putin je istakao da se i turski lider Redžep Tajip Erdogan lično uključivao u rad na razmeni zarobljenika sa Ukrajinom.
Mobilizacija gotova za dve nedelje
Sve mere u okviru delimične mobilizacije biće završene u roku od dve nedelje, saopštio je Putin.
Po njegovim rečima, u jedinice je već poslato 222.000 ljudi od planiranih 300.000. Nije bilo predloga od Ministarstva odbrane Rusije da se poveća broj mobilisanih, precizirao je Putin.
Ruski lider je pojasnio da dužina kontakt linije prelazi hiljadu kilometara, samim tim nije bilo moguće čuvati je samo uz pomoć vojske sa ugovornom obavezom, zbog čega je i bilo neophodno da se objavi delimična mobilizacija.