Uz ovu ocenu, naš nekadašnji šef diplomatije, Vladislav Jovanović, ističe da to, takođe, govori da je Srbija stasala u vidljiv međunarodni subjekat.
Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Mohamed bin Zajed el Nahjan prvo je doputovao u Beograd i razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem gde je u našem fokusu bilo sagledavanje mogućnosti za snabdevenost Srbije naftom, pogotovo u situaciji kada je pod znakom pitanja dalji uvoz ruske nafte Jadranskim naftovodom.
Nezaobilazni su, naravno, bili i razgovori o celokupnoj situaciji u Ukrajini. Vučić je El Nahjana upoznao s tim šta je to što Zapad očekuje od Srbije i pod kakvim se sve pritiscima nalazimo.
Nema slučajnosti u politici
Već narednog dana predsednik UAE je u Sankt Peterburgu razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o saradnji u OPEK plus, u okviru kojeg deluje i Rusija sa ostalim proizvođačima i izvoznicima nafte. Poseta El Nahjana bila je usmerena i na pomoć u postizanju efikasnih političkih rešenja krize u Ukrajini, kako je to saopštilo Ministarstvo inostranih poslova UAE.
Jovanović za Sputnjik kaže da ovakav sled događaja nije slučajnost, jer slučajnosti u politici nema.
„Činjenica da je šef UAE Mohamed bin Zajed al Nahjan posle posete Beograda otišao u Rusiju nije ni slučajna, ni beznačajna. Prvo, on upozorava Ameriku i njen politički i vojni blok da je militantnom politikom prema Rusiji koja je definisana i pre rata u Ukrajini jer je okarakterisana kao neprijatelj Zapada, izazvala ne samo nedoumice nego i pribojavanja zemalja koje se ne pridružuju tom paketu sankcija, niti ih pozdravljaju. Naprotiv, one su ostale otvorene za diplomatske odnose i ekonomsku saradnju sa Rusijom“, kaže naš poznati diplomata u penziji.
Zapad u izolaciji
Dan posle razgovora sa predsednikom Srbije u Beogradu, predsednik Emirata El Nahjan je razgovarao sa Putinom u Rusiji
© Tanjug / RADE PRELIC
To što je izostala solidarnost juga i istoka planete sa političkim zapadom po pitanju sankcija je, kako smatra, nepovoljna činjenica po Zapad jer ga stavlja u izolovanu poziciju i to ne naspram Rusije, nego naspram ostatka sveta.
„Tako je i ova poseta Rusiji posle Beograda demonstracija te nesaglasnosti najvećeg broja država juga i istoka sveta sa nastavljanjem tih sankcija jer posledice toga se osećaju svuda, ne samo u odnosima između Zapada i Rusije“, napominje Jovanović.
To je, kako on smatra, upozorenje Zapadu da možda i sam preispita da li mu taj ekonomski rat koji vodi protiv Rusije i dalje koristi, ili bi mogao da napravi neke promene koje bi bile prihvatljivije za ostatak sveta.
Na pitanje, da li ovakav sled diplomatskih aktivnosti šefa UAE ukazuje na važnu diplomatsku ulogu Beograda, što bi moglo da utiče na odnos Zapada prema Srbiji koja je pod njegovim pritiskom, naš sagovornik napominje da su ti pritisci na nas stalni i da su postojali i pre dešavanja u Ukrajini.
Srbija stasala
Oni su, prema njegovim rečima, konstanta praktično, već 30 godina. To je način razgovora koji je Zapad imao sa svim vlastima u Srbiji i oni se tih pritisaka, mišljenja je on, neće odreći.
„Ali u ovom trenutku ti pritisci nemaju takvu perspektivu da budu krunisani očekivanim uspehom, jer je u međuvremenu sama Srbija stasala, iznutra se učvrstila i izrasla u jedan vidljiv međunarodni subjekat. Vidljiv po afirmaciji njene politike nezavisnosti, vojne neutralnosti. Ona je uspela i uspeva da politiku bliskog partnerstva i saradnje vodi sa svim zemljama, uključujući i ključne zapadne zemlje koje to žele“, ocena je Jovanovića.
Takva politika trebalo bi da podrazumeva odsustvo velikih pritisaka i nametanja rešenja prema našoj strani, ističe on, ali i dodaje da Zapad još nije naučio da to ne treba da čini. Ipak, kaže on, sada ima šansu da to počne da razmatra zbog aktuelne situacije ali i ukrštanja raznih događaja u svetu.
Posredovanje između Zapada i Rusije
Na pitanje, da li ova diplomatska akcija Emirata znači i njihovu preporuku da bi u jednom trenutku mogli da budu posrednik u eventualnim pregovorima između Zapada i Rusije, s obzirom na to da nisu uveli sankcije Rusiji, a važe za bliske saradnike Zapada, Jovanović smatra da je to moguće.
On napominje da koliko god da je situacija u Ukrajini sve komplikovanija i nepredvidivija, činjenica jeste da negde u senci stoji mogućnost izlaska iz toga mirnim putem, pregovaranjem.
Po njegovoj oceni više je zemalja koje bi bile zainteresovane da u tom pravcu pripomognu. Turska se sama preporučila, podseća on, delovala je i dalje deluje u tom pravcu.
„S druge strane, Švajcarska se diskvalifikovala time što je uvela sankcije Rusiji i ona kao neutralna zemlja pogodna za takve razgovore, nevidljive, diskretne, nije više sada u mogućnosti za to. Srbija je po svojoj prirodi takva zemlja koja bi mogla da pomogne ako bi to obe strane htele i podržale. Emirati i druge zemlje koje imaju dobre odnose i sa Zapadom i sa Rusijom, uključujući i značajne zemlje kao što je Indija, mogle bi da odigraju nešto u senci, nevidljivo, što bi se kasnije moglo pokazati kao vidljivo“, smatra ovaj diplomata sa velikim iskustvom.
Ujedinjeni arapski emirati bi mogli da budu posrednik u eventualnim pregovorima između Zapada i Rusije
© AP Photo / Kamran Jebreili
Ne zanemariti Maska
On napominje da se u samoj Americi pojavljuju glasovi uticajnih ličnosti koje se zalažu za mirni izlaz iz situacije, poput jednog od najbogatijih ljudi sveta Ilona Maska koji je govorio i o Rusiji i Ukrajini, ali i Kini i Tajvanu. Nije to beznačajno, smatra Jovanović, dodajući da je pitanje da li su to samo njegova razmišljanja, ili je bio od nekoga ohrabren da to radi zbog takozvanog puštanja balona, odnosno ispitivanja takvih mogućnosti.
„Na kraju, Amerika je pred izborima za Kongres do kojih je ostalo još oko mesec dana i neizvesno je šta će tamo biti i interes je i republikanaca i demokrata da pridobiju veći broj glasača. Sigurno je da glasači nisu za ratnu opciju, da nisu za to da žive sa ratom za leđima, tako da i taj momenat nevidljivo prisustvuje u tim razmišljanjima svih kojima je stalo do zaustavljanja sadašnjeg komplikovanja situacije u svetu, da se nađe neki putić za smirivanje, a kasnije i za izlazak iz ove opasne situacije“, kaže on.
Zato i u tom kontekstu valja gledati na diplomatsku akciju Mohameda bin Zajeda el Nahjana i njegovu posetu Beogradu, a samo dan kasnije i Rusiji.