Skup 18.000 najstarijih zvezda naše galaksije nalazi se u sazvežđu Strelca i poreklom su iz protogalaksije Mlečnog puta – primordijalne mase gasa i prašine iz kojih su se formirale prve zvezde mlade galaksije pre više od 12,5 milijardi godina.
Potraga za srcem galaksije
One čine tek 0,2 odsto mase Mlečnog puta, ali su zato jezgro iz kog je narasla naša galaksija, navode naučnici u radu koji tek treba da bude objavljen.
Otkriće prvobitne grupe zvezda usledilo je kada su astronomi proučavali podatke Gaja opservatorije Evropske svemirske agencije, koja je lansirana u svemir 2013. godine kako bi napravila najdetaljniju i najtačniju mapu Mlečnog puta.
„Dugo se verovalo, na osnovu teorija i simulacija, da se najstarije zvezde nalaze u centru galaksije. Sada smo pokazali da ih tamo ima u velikom broju. To je kao kada iskopavate arheološke ostatke starog grada – mi smo pokazali da se najstarije i najprimitivnije ruine nalaze u modernom centru grada“, rekao je Valter Riks, astronom iz Instituta „Maks Plank“ u nemačkom gradu Hajdelbergu.
Potraga za „srcem“ naše galaksije započeta je u najgušćem regionu, centralnoj „izbočini“, gde su tražene zvezde stare skoro kao Mlečni put, oko 13 milijardi godina, a čine veoma mali procenat zvezda u tom sistemu.
Dva važna saznanja o Mlečnom putu
Traženje najstarijih zvezda bilo je kao potraga za iglom u plastu sena, a naučnici su proučavali podatke o dva miliona zvezda koje se nalaze u prostoru od 30 stepeni od centra galaksije. Tu su pokušavali da nađu zvezde manje mase, veće starosti i sa malim sadržajem metala. Zvezde koje odgovaraju tom opisu rođene su u znatno mlađem univerzumu koji nije bio ispunjen teškim metalima izbačenim daleko posle supernova eksplozija.
Međutim, takve zvezde mogu da dođu i iz manjih, patuljastih galaksija koje su se nekada sudarile sa Mlečnim putem. Zato je bilo potrebno ispitati i njihove putanje kroz svemir, kako bi se izdvojile one koje su nastale u prapočetku naše galaksije.
Naučnici procenjuju da je oko polovine zvezda iz protogalaksije preživelo do danas.
Ovo otkriće astronoma dovelo je do dva važna saznanja. Kao prvo, zvezde iz stare protogalaksije rotiraju manje oko centra galaksije u poređenju sa mlađim zvezdama, što pokazuje da je jezgro Mlečnog puta bilo stacionarno, a da je dobilo rotaciono ubrzanje porastom mase. Drugo važno saznanje je da centar Mlečnog puta, uprkos brojnim sudarima sa drugim galaksijama, nije pretrpeo znatne promene usled njih.
„Mlečni put nikada nije dramatično uzdrman. Naša galaksija živela je bezbedan život“, rekao je Riks, prenosi Lajv sajens.