Trista bisera i 14 rubina: Kako je izgledala kruna cara Dušana /foto/

Izradi replike krune cara Dušana prethodile su dvogodišnje konsultacije autora sa timom stručnjaka koji su predvodili istoričarka prof. dr Smilja Dušanić i istoričar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodić. Tokom konsultacija odlučeno je da se replika krune cara Dušana uradi na osnovu izgleda krune na njegovoj fresci iz Manastira Lesnova, zadužbine despota Jovana Olivera, srpskog velikaša iz 14. veka.

Autor Goran Ristović rekao je da se o svakom detalju temeljno razmišljalo – o dostupnoj zlatarskoj tehnici rada, dostupnosti kamenja, načinu obrade kamenja koji se primenjivao u 14. veku.

Izrada krune trajala je šest meseci, što svedoči o složenosti i zahtevnosti tog posla i trudu uloženom u njega. Autor je koristio čak 13 tehnika prilikom njene izrade: valjanje, isecanje, kovanje, tordiranje, granulacija, ručna gravura, filigran, nitovanje, lotovanje, poliranje, pozlata, obrada kamena i fasovanje. U pitanju je isključivo ručni rad, piše portal Srpska srednjevekovna istorija.

Replika krune cara Dušana je teška 1694,81 gram, ima 14 uzgajanih rubina, 14 uzgajanih safira, 16 duguljastih rubina, 16 lapis lazulija, 12 ametista i 304 slatkovodna bisera.

Razlika između originalne i replike krune je u metalu koji je korišćen za njenu izradu. Dok je originalna kruna skoro sigurno bila napravljena od zlata, replika je napravljena od pozlaćenog srebra.

Razlika između originalne i replike krune je u metalu koji je korišćen za njenu izradu. Dok je originalna kruna skoro sigurno bila napravljena od zlata, replika je napravljena od pozlaćenog srebra.

Prema pomenutom projektu Istorijskog muzeja Srbije, planirana je izrada više od dvadeset kruna srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki. Svi predmeti izrađeni u tom projektu biće izloženi u centralnom holu nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije – nekadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu izgrađenoj 1884. godine. Svečano otvaranje nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije planirano je za kraj 2023. godine.