Zovu ga kuvarskim alhemičarom koji smatra da kada servirate hranu tanjir mora da peva, da se osmehuje. Rođen pre 45 godina u Beogradu, Miloš u emisiji „Dok anđeli spavaju“ Marine Rajević Savić, ne poriče da čovek mora da se rodi za taj posao, ali da to nije i dovoljno.
Duhovna hrana i ljubav najvažniji
Da bi uspeo mora da ima veliku ljubav prema tome, jer kuvarstvo nije tako lagan zanat kao što ljudi misle. Neophodna je i vere u sebe, a on, pak, ne može ni bez vere u Boga, bez čega ne započinje i ne završava dan sa svojim ukućanima, suprugom i ćerkom Milom.
Za poslednjih 10-15 godina obišao je, kaže, sve naše svetinje, naravno i Hilandar sa čijim monaštvom ima posebne veze. Kada je kročio na zemlju Svete gore nikada, dodaje on, nije bio bliži sa Bogom nego tada.
„Duhovna hrana je najbitnija da bi čovek održao sebe i svoju porodicu i ostao mentalno i duševno zdrav, što je uvek najbitnije, posebno u ovakva vremena“, ističe Jovanović.
Kaže da je shvatio da smo svi mi pokretni kontejneri i ako se ne čistimo na vreme pravimo problem i sebi i svojoj porodici i okolini.
U ljubavi sa šerpama i hranom kojoj priča
„Bitno je koliko ljubav imaš u sebi i šta pružaš drugome i kako radiš. Bez ljubavi za kuvanje obrok nikada neće izgledati onako kako bi trebalo. Dok kuvam u ljubavi sam sa svojim tiganjima, šerpama, loncima, pričam sa hranom dok je spremam i nekako ugrađujem tu svoju energiju u sve“, ističe naš poznati kuvar.
Kod jela je najvažnija termička obrada, a to znači ukus, ali on gleda da mu svaki tanjir bude kao umetnička slika, da čovek prvo nahrani oči i dušu.
Po receptima je radio samo kada je počinjao da se bavi kuvarstvom, a posle je sve bila neka njegova modifikacija koju su drugi cenili. O tome govore brojne medalje, pehari, priznanja sa mnogobrojnih takmičenja širom sveta. Ipak napominje da je to što je sa 21. godinom postao šef kuhinje bio splet okolnosti i da pravi šef sazri tek sa 30 i više godina.
Doskorašnji predsednik Asocijacije šefova kuvara Srbije, a trenutno licencirani sudija na svetskom nivou, ukazuje na to kakav je on u kuhinji.
Putin je tražio domaća jela
„Ne volim gordost, kod mene u kuhinji ne postoji vika, galama, psovke nikako. Autoritet sam izgradio znanjem, a ne strahom“, kaže Jovanović koji kada uđe u kuhinju gleda da svakog zagrli, jer je taj prenos energije jako bitan da svi funkcionišu složno i da se dan završi uspešno. Svi smo mi ljudi sa problemima, ali kada dođem na posao da jedni drugima prenesomo energiju, ako ima problema odmah da to rešimo, kratak petominutni dogovor, bez sujete i primitivizma.
A njegov recept za uspeh u kuvarstvu je u minimalizmu i kada su stvari jednostavne i sažete. Što više komplikuješ – kombinuješ ovo sa ovim i ono sa onim, pitanje je šta na kraju bude. U njegov recept su se uverili mnogi domaći i inostrani vaćni gosti, naše poznate javne ličnosti.
Kuvao je i za Putina i ističe da je bilo zanimljivo što je želeo da mu budu poslužena naša domaća jela.
Zašto su bolji kuvari muškarci
Jovanović objašnjava i zašto su u 90 odsto slučajeva muškarci šefovi kuhinja pa i bolji kuvari. Zato što je to i fizički i mentalno jako naporan posao, kada treba za jedno veče izbaciti i 200 tanjira a da gost bude zadovoljan. To ume da bude frustrirajuće u nekom trenutku, zašta je potrebna i fizička snaga i mentalna izdržljivost, da ne pokleknete.
Ipak u njegovom domu dve trećine jela, kaže, sprema njegova supruga Dragana, inače advokat. Ona kaže da bi bilo previše i da se on, nakon posla, kuvanjem bavi i u kući. Dodaje da ipak na kraju ona tu bude tek pomoćno osoblje, a da Miloš najčešće uleti u kuhinju da doda tu posebnu čaroliju jelu.
Pogledajte celu emisiju: