Stirtonova gromovita ptica (dromornis stirtoni) je po rečima paleontologa „esktremni evolutivni eksperiment“ i neka vrsta skrpljenog pačverka različitih anatomskih osobina.
Njen preuveličani kljun „iskače“ iz relativno male lobanje, koja se nalazi na visini od tri metra od tla, a sve zajedno teži oko pola tone.
Da sve bude još apsurdnije, ovi osam miliona godina stari džinovi su zapravo rođaci modernih kokošaka i pataka.
Iako je nesumnjivo da su ova „demonska pilad“ teška kategorija u svetu ptica, precizno merenje njihove veličine od hrpe kostiju je lakše reći nego učiniti.
Prvi put su ostaci ove masivne neletačice pronađeni na artikulisan način, u položaju u kom su bile dok su bile deo žive ptice.
„To znači da je leš bio čitav kada je zatrpan. Pronašli smo samo noge jer smo do te dubine došli. Vrlo verovatno da ćemo veći deo kostura, ako ne i ceo, tek otkriti“, kaže paleontolog Adam Jets.
Fosilizovane kosti otkrivene su u rezervatu Alkuta, poznatom lokalitetu oko 190 kilometara severoistočno od Alis Springsa, u kojem je najveća koncentracija ostataka kopnenih kičmenjaka u čitavoj Australiji, preneo je RTS.