To za Sputnjik kaže novinar Borislav Lalić, autor knjige "Če Gevara - život, smrt, legenda", najpozvaniji za razgovor povodom 55. godina od smrti slavnog revolucionara.
Kao dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike imao je prilku da upozna članove Čeove najbliže porodice, njegove saborce, ali, kako dodaje, i dželate.
Treba li uopšte podsećati da je Ernesto Gevara, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če, bio marksistički revolucionar, političar, lekar, pisac, gerilski vođa, diplomata, saborac Fidela Kastra u kubanskoj revoluciji.
Rođen u Rosariju u Argentini 1928. godine, koji je još za života postao revolucionarna ikona, proganjan je kao zver od strane američke obaveštajne službe i bolivijske vojske da bi konačno bio uhvaćen u seocetu La Iguera u Boliviji i odmah narednog dana, 9. oktobra 1967. ubijen.
Mit o Če Gevari će i dalje da traje
Časopis „Tajm” proglasio je Gevaru jednim od 20 najvećih svetskih ikona i heroja u okviru 100 najuticajnijih ljudi sveta 20. veka, a njegovu čuvenu fotografiju sa beretkom i petokrakom na njoj, koju je načinio Alberto Korda Dijaz, Akademija umetnosti u Merilendu proglasila je „najpoznatijom fotografijom na svetu i simbolom 20. veka.”
Iz današnje geopolitičke vizure, kada se kao nikada na očigled svetske javnosti, na sukobu u Ukrajini pokazuje da se urušava taj unipolarni svet kakav smo znali decenijama i rađa novi, kako možemo gledati na ulogu Gevare.
Na to pitanje, Lalić kaže da je ona nepromenljiva, jer je vreme takvih revolucija prošlo. Danas niko ne govori o diktaturi proleterijata, nego o diktaturi profita, slikovito objašnjava naš sagovornik.
Fidel Kastro svog saborca Če Gevaru nije uspeo da odvrati od pokušaja da fitilj revolucije potpali i u Boliviji
© Foto : Youtube/locopedro59's channel
Svetu potrebni vizionari
„Če Gevara je bio revolucionar, ali je takođe bio avanturista, ali to ne umanjuje njegovu revolucionarnu ulogu zato što su današnjem svetu kao i svetu u kome je on živeo potrebni takvi vizionari, takvi revolucionari koji hoće više nego što se može postići - da se taj svet, učmao kakav jeste, nepravedan kakav jeste, menja“, uveren je ovaj publicista.
Lalić podseća da je Če jedna od dve zastave kubanske revolucije u kojoj je učestvovao sa Fidelom Kastrom. Kada je ta revolucija završena i kada je njegova misija završena na Kubi on je pokušao da uradi nešto slično u Africi, u Kongu. Tamo nije uspeo, ali nije mogao da se smiri, mada je to pokušao da mu sugeriše njegov prijatelj i saborac Fidel Kastro. Nije uspeo da ga zadrži na Kubi i Če je otišao u Boliviju. Verovao je da može da zapali revoluciju u Latinskoj Americi, kontinentu koji je, kako ističe Lalić, bar dva veka pošto su tamo stvorene nezavisne države trpeo sistem eksploatacije i dominacije SAD.
„Tamo je položio svoj život, tim idejama. On je sam rekao u oproštajnom pismu – mnogi će reći i napisati da sam ja avanturista na osnovu toga što sam radio. Pa možda i jesam, ali avanturista koji hoće da menja svet i koji ne želi ništa od toga za sebe, nego za druge“, kaže naš sagovornik.
Za tu ideju, za taj revolucionarni avanturizam Če Gevare ljudi širom sveta, posebno mlade generacije, uhvatili su se kao za nešto što daje nadu, da se u nepravednom svetu valja boriti da bi se nešto promenilo pa makar se doživljavali i porazi kakav je doživeo i Če. Zato je njegov lik, njegova čuvena fotografija sa beretkom postala neka vrsta ikone na svim mitinzima, svim protestima širom sveta.
Svet bez lidera
Lalić kaže da su hroničari zabeležili da posle lika Isusa Hrista i Monalize, ničiji više kao Čeov, u tolikom tiražu i tolikom broju nije krstario i danas krstari svuda po svetu.
I posle 55 godina od smrti Če Gevare legenda i dalje živi
© AP Photo / Desmond Boylan
Po njegovom mišljenju, svetu u kome živimo apsolutno je potreban neki novi Če Gevara, ali i dodaje da teško čovek može da bude optimista.
„Kada danas pogledate prošlo stoleće, koliko je značajnih ljudi bilo na planeti i pokušavalo da čovečanstvu pruži neku šansu za mir i blagostanje. Danas je kriza lidera u svetu. Danas se ništa ozbiljno ne može očekivati od lidera kakav je Bajden, pa i Makron, da ne govorimo o Šolcu i mnogim drugim u Evropi. Takođe nema nekakvih progresivnih pokreta koji bi menjali ovaj svet, koji bi se borili za nekakvu ideju“, pesimističan je Lalić.
Če Gevara je u tom pogledu jedna retka ličnost i u ovom trenutku je, smatra on, nemoguće da se negde pojavi neko sličan i pokrene mase.
Ceo hod čovečanstva bazira se, kako kaže, na dva stuba, na dve noge – da ljudi žive bolje i da budu slobodniji. Samo te dve poluge su gurale čovečanstvo napred, a ispostavilo se da su na ispitu po tom pitanju pali i komunizam i liberalni kapitalizam, čiji je vrhovni interes profit malog broja ljudi.
Legenda živi
Vreme sadašnje, kako kaže, ne radi za Če Gevaru, ali on je i dalje jedna divna, revolucionarna zastava koju će mladi ljudi i dalje isticati.
Malo mesto u kome je Če pogubljen, koje je tada imalo oko 200 stanovnika, danas se, kaže on, pretvorilo u Meku revolucionara Čea gde dolaze ljudi iz raznih delova sveta, od Japana, preko Evrope, do Severne Amerike. Domaći Indiosi im tu u teglicama prodaju zemlju na koju je, kako kažu, kapala krv Če Gevare.
I ljudi kupuju, slikaju se, prave se filmovi o Gevari, pišu se knjige. Legenda još živi, jer se ljudi u nadi hvataju za legende, kao što su to uvek činili, ma koliko to bilo nerealno, zaključuje Lalić za Sputnjik.