Bes se nastavlja: Brišu hiljadu i po godina ruskog nasleđa - sa čim će svet uopšte ostati /video/

I niko ne vidi, ili ne želi da vidi, da izvlačeći jedan od tri stuba (Grčka, Rim Rusija), ruši celu evropsku kulturu. Sa čime će svet ostati ako ne bude ruske kulture? Bez ruske književnosti, bez ruske muzike, baleta? Bez Lomonosova, bez Pavlova, bez Mendeljejeva, Lobačevskog…

Uz to, Evropa, a time i evropska kultura, sve je manja i manja po broju stanovnika i samo sa Rusijom može preživeti. Bez Rusije, ona će biti malo ostrvo u svetu drugih kultura koje će je poplaviti.

Decenijama smo živeli u iluziji da je kultura ostrvo slobode, da je umetniku sve dozvoljeno, iako smo znali da je cenzura postojala, postoji i uvek će postojati.

Setimo se samo makartizma kada se Amerika branila od „bauka komunizma koji je kružio Evropom”, ili SSSR-a koji je branio svoj poredak od američkog imperijalizma, Salmana Ruždija koga je kletva (fatva) stigla tri decenije nakon što je „zgrešio”, a sasvim nedavno je u Sloveniji organizovan pokret koji je pokušao da ubedi Nobelov komitet da povuče odluku o dodeli nagrade Handkeu jer je „podržavao Miloševića”! Ali, u svim tim situacijama zabranjivani su ili kažnjavani pojedinci i njihova dela. Društvo, uglavnom i u većini slučajeva, nije podržavalo cenzuru. Danas, u 21. veku, sve se promenilo, društvo je postalo kolektivni cenzor.

Prvi put, od antike do danas, u društvu se pojavio bes, bes koji se ne zaustavlja ni pred čim. Kazniti svakoga ko štrči, ko ima stav različit od opšteg, to je gavni cilj. Zapušiti im usta, naterati da ćute. Društvo se podelilo na crno-belo, u moralnom ali i u rasnom smislu.

Cela bela Evropa je kleknula i traži od crnih oproštaj, zato što su ih Amerikanci učinili robovima!

Glumci, pisci, poznati ljudi optuženi su za sve grehe ovoga sveta ikad učinjene i svi odmah znaju da su krivi. Niko ne želi da čuje njihovu reč, objašnjenje, negiranje ”zločina” koji su učinili. Nema svedoka, često nema ni suda, ali krivica ostaje.

Kolektivni cenzor, optuženu osobu, automatski znači i proglašenu krivom, ili fenomen isključuju odakle god mogu, iz profesionalnog i društvenog života. U praksi to znači raskidanje ugovora, uklanjanje knjiga iz biblioteka, filmova iz kinoteka, muzike…

Davno napisana književna dela prepravljaju se po moralnim standardima današnjice. Kako bi se dokazala podrška pokretu da su crni životi važni (BLM), Ana Karenjina je postala Afroamerikanka!

Šokantno je da to ne čine cenzori, ni birokratija, ni verske zajednice, ni BLM, već upravo ljudi iz kulture. Kultura iznutra cenzuriše kulturu. Umetnici to rade ponekad iz uverenja, ali mnogo više iz potrebe da se nađu na pravoj strani i dobiju pristup platformama koje prodaju i distribuiraju umetnost. Moral ustupa mesto novcu.

Još šokantnije, ova nova pravila - poništavanje kulture - prvi put se primenjuju protiv jedne cele, ogromne, najveće zemlje na svetu.

Već razrađeni refleks, kada se po komandi, mediji i milioni ljudi na društvenim mrežama bacaju na "pravog neprijatelja", danas se primenjuje na Ruse, pre svega na nacionalnu kulturu. Logika je jasna - poništavanje je dokaz da "Rusi nisu dostojni".

Sve što je Rusija stvorila, u "civilizovanom svetu" sada izaziva odbacivanje.

Od februara, zemlje Zapada počele su masovno da raskidaju ugovore sa predstavnicima ruske kulturne elite u slučaju da nisu spremne da se javno "pokaju".

Dirigent Valerije Gergijev i pijanista Denis Macujev izbačeni su iz koncerta Bečke filharmonije u njujorškom Karnegi Holu. Gergijev je otpušten sa mesta glavnog dirigenta Minhenske filharmonije, i sa mesta počasnog predsednika Međunarodnog festivala u Edinburgu. Odnos sa njim prekinuli su i Bavarska opera i Roterdamska filharmonija.

Metropoliten opera i Bavarska državna opera odustale su od saradnje sa Anom Netrebko, optužujući je za simpatije prema ruskoj vlasti.

Londonska galerija preimenovala je sliku Edgara Dega "Ruske plesačice" u "Ukrajinske plesačice".

Prema zakonima teatra apsurda, žrtva otkazivanja iz Rusije bila je i Švedska grupa koja svira na balalajkama, a koja je zapravo nameravala da održi koncert u znak podrške Ukrajini. Kažu, balalajka je simbol Rusije i pokazivanje ovog simbola je sada kažnjivo.

Čak je i Turgenjev hrast bio sankcionisan. Zabranjeno mu je takmičenje za počasni status Evropskog drveta godine.

Jedan od glavnih razloga za ukidanje ili barem preispitivanje ruskog kulturnog nasleđa je "imperijalni duh" otkriven kod Puškina i Brodskog, kao i drugih klasika.

”Poništavaju” se Čehov, Tolstoj, Čajkovski, Dostojevski... lista se svakodnevno širi. Ljudi su jednostavno kažnjeni zbog toga što su iz Rusije.

Čini se da se niko ne pita - šta će ostati ako iz evropske kulture uklonimo rusku. Ruska kultura je odgajala ne samo Ruse, već i mnoge divne ljude u zapadnom društvu. Kako izbaciti iz njihove svesti – Dostojevskog, Tolstoja, Čehova, Stravinskog, Rahmanjinova?

Šta će se dogoditi ako Evropa, „po receptu - vratimo tuđe iz svojih muzeja“, „vrati“ Rusiji radio (koji je izumeo ruski naučnik Popov), elektronski mikroskop, TV koji je stvorio Zvorikin, crtani film (Starevič), fotografiju u boji (Prokudin - Gorski), avion (Možajski), helikopter... i tako dalje.

Naravno, to se ne može dogoditi, ne samo zato što je apsurdno, već zato što, kao i kod ekonomskih sankcija, mnoge zabrane nisu uzrokovane samo golom rusofobijom, već željom da se izbegne nalet kritika aktivista i, kao rezultat, sopstveno ukidanje.

Ali i crna Karenjina je ulaznica za veliko svetsko tržište, kao što je poništavanje Rusije pobednički marketinški potez.

Baš kao što od Rusije i dalje kupuju gas, naftu, đubrivo i sve što im je potrebno, tako i neki ljudi i organizacije, govoreći o otkazivanju, nastavljaju da štampaju knjige Vodolaskina, sviraju Čajkovskog, slušaju Anu Netrebko…

Sigurni smo da su spremni da uspostave prekinute veze u prvoj prilici. Oni znaju da velika, jaka kultura nastavlja da živi. Istina, umetnost živi i diše u interakciji, i gubi mogućnost obogaćivanja u kontaktu sa drugim kulturama.

Ali Evropa gubi više! Ona gubi svoj identitet.