Genijalac iz Srbije – prvak sveta u kategoriji koja ga naročito i ne zanima

Njegov rezultat po broju bodova je ujedno i najbolji ikada ostvaren na ovom svetskom takmičenju. Dok u školi slave uspeh svog genijalnog đaka, Marko sedi u novoj školskoj klupi, u amfiteatru Fakulteta političkih nauka.

„Engleski mi nije primarna stvar u životu, ali uvek je lepo dobiti potvrdu znanja“, kaže laureat koga smo zatekli posle prvih predavanja na fakultetu u Beogradu.

Šta bi tek bilo da mu je jezik primaran? Ovaj mladić se nakon preliminarne i polufinalne runde direktno plasirao u finale takmičenja preskočivši evropske kvalifikacije. Od ukupno 65 hiljada učesnika iz 55 država, u finalnoj rundi u Rimu prošle nedelje nadmetao se sa 150 najboljih kandidata. Sve ih je zasenio.

Takmičenje na kome je Marko Paunović briljirao održava se deset godina. Postoji više kategorija, a đaci iz Srbije takmiče se u onim u kojima je zastupljen najviši stepen znanja engleskog jezika.

Grupu đaka koja se takmičila u Rimu pripremala je profesorka Miona Brkanić koja u Karlovačkoj gimnaziji radi od 2008. godine.

Ona za Sputnjik kaže da su gotovo svi mladi ljudi koji pohađaju ovu školu izuzetni.

„Marko je poseban, ali u odeljenju u koje je on išao, koje je bilo izuzetno kvalitetno, ne samo što se tiče engleskog, imali su izuzetno visok uspeh na kraju. Ja sam imala veliku sreću da ovo nije prvi put da doživim dodelu zlata mom učeniku u najvišoj kategoriji Hipo takmičenja. To je 2017. učinila Emilija Micković. Mislila sam da je to situacija koja se dešava jednom u životu nekog nastavnika, međutim, imala sam sreću da Marko to ponovi, sa još boljim rezultatom“, kaže Brkanićeva.

Upitana, šta zapravo radi sa đacima, kako ih motiviše da postižu ovakve rezultate, ona kaže da nije sve do nastavnika, već da je važno i životno iskustvo, životno učenje.

Svestrani laureat je izuzetno skroman, kaže da je ipak profesorka odigrala glavnu ulogu i da je zlato i njeno.

„Ona me je pritiskala, pošto sam umom već bio na drugom mestu, razmišljao sam o studijama, nije mi ovo bilo glavno, nisam bio angažovan oko samog rezultata. Naravno, stalo mi je i dao sam sve od sebe, ali što se tiče samih priprema, da nije bilo profesorke, ne znam koliko bi sam radio, ona mi je puno pomogla, ona me je gurala“, kaže.

Paunović dodaje da ne razmišlja o engleskom kao univerzalnom jeziku sveta, iako se na samom takmičenju njime služio da bi se sporazumeo sa drugima. Sa učesnicima iz komšiluka razgovarao je na srpskom, jer svoj jezik treba negovati.

„Razgovarao sam dosta sa jednim momkom iz Tunisa, pričao mi je kako oni do svog arapskog baš i ne drže. Meni engleski nije bitniji jezik od bilo kog drugog, jeste korisniji, verovatno, ali ga izjednačavam sa svim ostalim što se tiče važnosti“, dodaje.

Ovaj skromni mladić nije nam čak ni otkrio da je pored ovog svetskog zlata ove godine osvojio i treću nagradu na republičkom takmičenju iz engleskog jezika. To nam je otkrila njegova profesorka.

Nekada se bavio sportom, a danas svira gitaru, to mu je jedini hobi, za koji će imati sve manje vremena. Ne žali, upisao je fakultet koji je želeo, prvi dani predavanja bili su izuzetno zanimljivi. Za ono čime želi da se bavi, međunarodnim odnosima, poznavanje stranih jezika svakako će dobro doći.

„Spoljna politika, to me najviše zanima, više od jezika svakako. Oduvek me je zanimala spoljna politika, ali kako se situacija u svetu usložnjava, nameće se sve više tema za izučavanje. Planiram da dam sve od sebe na studijama, a posle, ko zna, što se tiče daljih planova, za sada ne znam“.

Marko je u visoku klupu amfiteatra seo odmoran, faktički je imao dve maturantske ekskurzije. Druga mu je donela zlato, priliku da vidi Rim i upozna ljude iz drugih kultura, što je važno, s obzirom na njegov budući poziv.

„Bilo je veoma interesantno biti tamo, skupio sam mnogo iskustva na ovom takmičenju, upoznao ljude. Ne mora se ni direktno pričati, ni o kulturi, ni o jeziku, te stvari se primete kad se priča o bilo čemu sa nekim iz potpuno suprotne kulture“, kaže Marko Paunović na kraju razgovora za Sptunjik.