Mihajlov pretpostavlja da eksplozija nije izvršena posredstvom tajmera, jer, po njegovom mišljenju to isključuje sinhronizovanost detonacija.
„Moguće je da je to bilo izvršeno pomoću nekog radio veze. Ali, to će nesumnjivo utvrditi naši organi reda, koji će tačno ustanoviti ko je i kako to uradio“, istakao je stručnjak u razgovoru za Sputnjik.
On je takođe dodao da je otkriti eksplozivnu napravu na kamionu na kontrolnom punktu prilično teško, jer se svaki pregled, prema rečima stručnjaka, vrši vizuelno.
Bez težih posledica po Krim
Povodom ekplozije na Krimskom mostu oglasio se i Akram Harif, osnivač i moderator alžirskog informativnog portala „Menadefens“.
Prema njegovim rečima, to je jedan od prvih većih napada na civilnu infrastrukturu u Rusiji, na ruskoj teritoriji.
On smatra da je za napad, očigledno, odgovoran Kijev, jer ukrajinska strana indirektno preuzima odgovornost za ono što se desilo.
Posledice po sam Krim nisu velike, ističe on, objavljeno je da je šteta mala i da se može sanirati, a i sam most je takođe moguće obnoviti.
„S obzirom da Krim ima strateške zalihe za 15 dana, a biće uspostavljena i trajektna linija sa kopnenim delom Rusije, ne bi trebalo da Krim bude pogođen“, naglašava alžirski novinar.
Međutim, generalno gledano, Harif ističe da su posledice ovog napada velike jer predstavlja još jedan korak ka eskalaciji, a potrebno je utvrditi i kojim sredstvima je izvršen.
„Ukoliko je napad usledio s američke lansirne platforme, to bi ipak moglo imati ozbiljne posledice, jer je Rusija upozoravala NATO i Sjedinjene Američke Države na posledice primene bojevog oružja protiv njene teritorije“, smatra Harif.
Podsetimo, na krimskom mostu eksplodirao je kamion usled čega su se zapalile cisterne sa gorivom u okviru vozne kompozicije koja je u tom trenutku prolazila. Usled eksplozije došlo je do obrušavanja dva kolovozna dela, dok plovni lukovi mosta nisu pretrpeli nikakva oštećenja. Prema preliminarnim podacima troje ljudi je poginulo.
Inače, Krimski most dug 19 kilometara, koji povezuje Krasnodarski kraj na ruskom kopnu s Krimom, najduži je most u Evropi i važna je saobraćajna arterija. Otvoren je sredinom maja 2018. godine i ubrzo je postao pokretač ekonomije na tom ruskom poluostrvu i magnet za turiste. Namenjen je za automobilski i železnički saobraćaj, a dnevno po njemu pređe i preko 38 hiljada automobila. Sam most i prilazni putevi ka njemu deo su ruskog autoputa A290 Kerč−Novorosijsk, odnosno R260 „Tavrida” Kerč−Simferopolj−Sevastopolj.