„Ovo će biti prvi dokument o opštoj politici SAD koji se tiče Arktika od 2013. godine“, ističe se u saopštenju Bele kuće.
Takođe se naglašava da je od 2013. godine za brojna pitanja potrebno revidiranje američke strategije o Arktiku.
„Klimatska kriza na Arktiku postaje sve jača, a još pre početka ove godine, geopolitička stvarnost na Arktiku je počela da se menja“, navodi se u saopštenju.
Vašington planira da kontroliše napetost na Arktiku
Bela kuća je još saopštila da namerava da bude efikasan konkurent Rusiji i Kini u okviru nove strategije o razvoju Arktika.
Strategija definiše pojačanu stratešku konkurenciju koja se može uočiti na Arktiku od strane Rusije i Kine tokom poslednje decenije, i ima za cilj da pozicionira Vašington tako da bude efikasan konkurent i kontrolor tih napetih odnosa.
Administracija Bele kuće je još objavila i da su SAD donele odluku o početku izgradnje tri nova ledolomca pored postojeća dva koja se trenutno koriste.
Planirana saradnja sa Švedskom i Finskom
SAD nameravaju, dodaje se u saopštenju, da u okviru nove strategije sarađuju sa Finskom i Švedskom kao saveznicima u NATO u oblasti odbrane i bezbednosti.
Pojašnjava se da se radi o povećanju mogućnosti operativne saradnje, razmene informacija, zajedničkih obuka, kao i smanjenja rizika od „neželjene eskalacije“ s Rusijom.
Prethodno je zamenik prvog portparola Stejt departmenta, Vedant Patel izjavio da SAD planiraju da odrede ambasadora za Arktik, usled povećane ruske vojne aktivnosti u tom regionu.
Sa imenovanjem ambasadora za Arktik ukida se funkcija koordinatora za Arktik, koju je do sada obavljao diplomata Džim Dehart.
Ranije je generalni sekretar Jens Stoltenberg upozorio na rusku pretnju u severnim polarnim regionima, a izrazio je i zabrinutost da bi Kina mogla da dođe na Arktik.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov istakao je da Kremlj shvata izjavu Stoltenberga kao nameru suprotstavljanja Rusiji i ruskim interesima na Arktiku.