Poslanik je tako podržao nedavnu izjavu predsednika Bugarske Rumena Radeva o tom pitanju, koji smatra da odluku o pridruživanju Ukrajine Alijansi treba doneti tek nakon razmatranja jasnih parametara za regulisanja sukoba Moskve i Kijeva i njihove primene od strane dve države.
Hristov je, takođe, kritikovao parlamentarnu stranku „Demokratska Bugarska“, koja je prethodno osudila Radeva.
„Svako od nas ko poseduje osnovnu pravnu kulturu zna da je članstvo Ukrajine u NATO u suprotnosti sa samim tekstom Severnoatlantskog sporazuma, kojim se zahteva da kandidati nemaju nerazrešene probleme i nisu u sukobu sa susednim državama. To nije slučaj s Ukrajinom“, izjavio je političar za Bugarski nacionalni radio.
On je još dodao da je uvlačenje Bugarske u rat realno, imajući u vidu skorašnju eksploziju na kracima gasovoda „Severni tok“.
„Naravno da je to realno. Rat se širi u pravcu Zapada. Ekonomski rat je već odavno poprimio svetske razmere, a vojna dejstva se proširuju. U tom smislu rizik je stvaran i ponašanje predsednika Radeva zaslužuje veliko poštovanje. On je, budući da je pravno pismen čovek i profesionalni vojnik, procenio šta bi značila podrška stupanju Ukrajine u NATO“, objasnio je Hristov.
Prethodno je pres služba bugarskog predsednika saopštila da je Radev odbio da potpiše celokupan tekst deklaracije devet zemalja Istočne Evrope zbog člana u kome se daje podrška ulasku Ukrajine u NATO.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je ranije izjavio da Ukrajina podnosi zahtev za ubrzano pridruživanje NATO-u.
Postupak prihvatanja Ukrajine u NATO je preuranjen, izjavio je kasnije pomoćnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je, komentarišući izjavu Zelenskog, priznao nepromenljiv stav Alijanse o pravu svake zemlje da odredi svoj put i politiku „otvorenih vrata“. On je naglasio da će se NATO potruditi da pruži pomoć Kijevu da se zaštiti.