„Preporučujem da se ubrzaju pregovori sa našim pouzdanim dobavljačima za smanjenje cena za sve vrste gasa“, navodi se u pismu. Prema njenim rečima, takvi partneri su, pre svega, Norveška i SAD.
Osim toga, ona predlaže da se iskoristi panevropska platforma za zajedničku kupovinu gasa kako bi se izbegla konkurencija za dobavljače između zemalja EU, što na kraju dovodi do povećanja cena.
„Moramo da izbegnemo situacije u kojima zemlje-članice EU konkurišu jedna drugoj i podstiču cene naviše“, objasnila je Fon der Lajenova.
Šefica EK je predložila i izradu dodatnog indeksa cena EU koji će, prema njenim rečima, „bolje odražavati realnost i obezbediti efikasnije funkcionisanje tržišta, doprinoseći snižavanju cena“.
„U očekivanju uvođenja ovakvog dodatnog cenovnog indeksa, trebalo bi da razmotrimo ograničavanje cene u odnosu na trenutni indeks cena gasa (TTF)“, navodi se u pismu.
Kako je navela, duboka državna intervencija u cene gasa podrazumeva potrebu za strožijim obavezama zemalja Unije da smanje tražnju i štede gas.
Istovremeno je dodala da takve obaveze treba da uzmu u obzir nacionalne razlike na energetskom tržištu.
Fon der Lajenova je takođe predložila da se razgovara o privremenom ograničenju cena gasa koji se koristi za proizvodnju struje, kako bi se usporio rast cene struje. Prema njenim rečima, tržište električne energije u EU funkcioniše tako da povećanje cene gasa dovodi do povećanja cene struje.
„Moramo ograničiti ovaj inflatorni uticaj gasa na električnu energiju širom Evrope. Stoga smo spremni da razgovaramo o uvođenju gornje granice cena gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije“, napisala je Fon der Lajenova.
Prema njenim rečima, ova privremena mera trebalo bi da bude početak globalne reforme tržišta električne energije.
Što se tiče cene gasa koji se koristi za industriju, uvođenje gornje granice cena za nju bi, po njenom mišljenju, trebalo da bude sprovedeno tako da se izbegnu prekidi u snabdevanju. Ova mera takođe treba da bude privremena, ocenila je ona.
Šefica Evropske komisije predložila je i da se povećaju ulaganja u infrastrukturu, obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost kako bi se ubrzao prelazak na energetsku nezavisnost Evropske unije.