Prema njegovim rečima, velika je verovatnoća da se radi o raketi „Hvasong-12“ čije je probno gađanje izvedeno 30. januara u provinciji Čagang. Ta raketa je već dva puta preletela teritoriju Japana u avgustu i septembru 2017. godine i pominjana je prilikom gađanja u vodama oko ostrva Gvam, podseća ekspert.
„S obzirom na to da većina američkih strateških snaga i sredstava koje stižu u područje Korejskog poluostrva dolazi sa Gvama, poslednje lansiranje se može posmatrati kao nastavak čitave serije lansiranja balističkih raketa malog dometa kao odgovor na uplovljavanje nosača aviona „Ronald Regan“ u Busan. To je izraz nezadovoljstva i demonstracija pretnje američkom strateškom naoružanju koje se raspoređuje na Korejskom poluostrvu“, kaže Kim.
Kako dodaje, „moglo bi se pretpostaviti da je reč o ispitivanju protivbrodske balističke rakete, čiji je cilj nosač aviona, ali s obzirom na to da je domet kineske rakete 'ubice nosača aviona' DF-21 ne premašuje 3.000 kilometara, teško da je moguće da je Severna Koreja testirala takav tip raketa sa mnogo većim dometom“.
„Zato sam sklon verziji da je to moglo biti ispitivanje poboljšane verzije rakete 'Hvansong-12' sa pokušajem da se poveća njen domet. Možda je čak reč o raketi 'Hvasong 15' ili 'Hvasong 17', ali nisu lansirane pod oštrim uglom, nego je to prvo testiranje njihovog realnog dometa, možda čak donekle i skraćenog. Tokom takvih ispitivanja mogla je biti testirana i tehnologija ponovnog ulaska u atmosferu“, ocenjuje Kim.
Međutim, stručnjak kaže da treba sačekati sutrašnje saopštenje Severne Koreje.
„Sada će se, verovatno, pojaviti mnogo analitike da se sve to radi kako bi se stvorila atmosfera pogodna za sprovođenje nuklearnih testiranja. Ali to su potpuno različite stvari. Sledeće na redu Pjongjanga biće, očigledno, lansiranje balističke rakete sa podmornice (tipa 'Pukison 3') i testiranje stvarnog dometa interkontinentalne balističke rakete“, ističe docent iz Južne Koreje.
Kako konstatuje, „sada Vašington i Pjongjang igraju glupe igre hvalisanjem oružjem i trku u naoružanju u pokušaju da zastraše jedni druge“.
Profesor Kim ističe da nije garantovana efikasnost zaštite za udare tipova raketa koje su u stanju da razviju brzinu do 17 maha.
„Postoje različite vrste sistema PRO. Oni koji se nalaze u kontinentalnom delu SAD uglavnom su podešene da gađaju interkontinentalne balističke rakete u završnoj fazi leta i projektovane su tako da pogađaju ciljeve koje lete brzinom većom od 20 maha. Dakle, u teoriji oni čak i ne detektuju raketu od momenta lansiranja, nego gađaju ciljeve koji se približavaju teritoriji SAD. Ali to je u teoriji, a da li je moguća zaštita u praksi – nije sasvim jasno“, zaključuje stručnjak.
„Podsećanje da su spremni da pruže otpor“
Kako je rekao Sputnjiku direktor za istraživanja Fonda za razvoj i podršku međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“ Fjodor Lukijanov, nema ničeg neobičnog u tome što je Severna Koreja lansirala raketu u pravcu Japanskog mora.
„To je način Severne Koreje da demonstrira svoje prisustvo na međunarodnoj areni i spremnost za momentalan otpor, ako neko odluči da nešto uradi“, rekao je Lukijanov.
Po njegovim rečima, tu nema nekog posebnog razloga, jer Severna Koreja ne namerava da nekoga napada ili da nešto osvaja, ali stalno živi u uverenju da će je neko napasti i s tim u vezi i demonstrira borbenu gotovost.
Lukijanov dodaje da ne treba očekivati neke ozbiljne posledice i uzvratnu reakciju Japana, osim negodovanja i protesta.
Prema saopštenju Vlade Japana, raketa koju je jutros lansirala Severna Koreja proletela je iznad teritorije Japana i pala je u Tihi okean van ekskluzivne ekonomske zone zemlje. Domet leta je iznosio oko 4.600 kilometara što, prema ocenama japanskih vojnih zvaničnika, rekord u istoriji testiranja.
Kako je kasnije saopštio južnokorejski Generalštab, raketa je letela na visini od preko 970 kilometara, a dostigla je brzinu od oko 17 maha. Južnokorejske i američke obaveštajne službe utvrđuju detaljne karakteristike lansiranja.