„To je svakako pitanje pre svega za direktore studentskih centara. Ono što smo doneli kao odluku to je, da imajući u vidu poremećaje na tržištu, potrebno je da se vrlo fragmentalno, na neki način povećaju cene studenskog života u smislu smeštaja, u zavisnosti od kategorije, ali takođe i ishrane“, kazao je ministar na Fakultetu političkih nauka posle obeležavanja početka akademske godine.
Ružić je objasnio da takvu situaciju nameću nove okolnosti.
„Ako vam kažem da je ishrana 260 dinara dnevno, a tu govorimo o doručku, ručku i večeri, onda vam je jasno da je samo važno videti po kom modelu se to radi, kolika je participacija države, a kolika roditelja, odnosno studenata. Participacija države je više od 80 odsto i takav model mislim da ne postoji u velikom broju razvijenih zemalja“, kazao je Ružić.
On je dodao da su i stanovi i takozvane studenske sobe u privatnom smeštaju mnogo poskupele i da je veće interesovanje studenata za smeštaj u studentskim domovima.
„Beogradski studentski centar sa svim domovima koje ima, poseduje kapacitet od 10.500 mesta. Sagledavamo mogućnosti i načine da to proširimo preko već registrovanih i licenciranih domova učenika srednjih škola, ako to bude moguće“, istakao je Ružić.
Odovarajući na pitanje Tanjuga da li će se akademska godina odvijati neometano, ako se uzme u obzir najavljena energetska kriza, Ružić je rekao da je obrazovni sistem jedan od najsenzitivnijih u našoj državi.
„Što se tiče energetske krize, ona nije lokalna i regionalna, ona je planetarna i obrazovni sistem jeste jedan od najsenzitivnijih sistema u našem društvu i državi. Mogu da ponovim da će i ova Vlada u tehničkom mandatu i buduća vlada u fokus staviti obrazovni sistem“, kazao je Ružić.
On je dodao da ne očekuje probleme u visokoškolskim ustanovama zbog energetske krize.
„Svakako pozivam sve one koji su organi rukovođenja bilo u visokoškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama da povedu računa i da koliko je moguće promovišu štednju“, kazao je ministar prosvete.