Prvi potpredsednik Vlade i alumni Fakulteta političkih nauka (FPN) čestitao je brucošima prvi dan studiranja, osvrnuvši se i na srpsku himnu intoniranu pre početka svečanosti. Ružić je podsetio studente da pitanje himne i zastave nije samo identitetsko pitanje, već i pitanje poštovanja državnih simbola, što je „prirodno, normalno i u skladu sa domaćim vaspitanjem“.
Iskoristite proces ovladavanja znanjima koja ćete dobijati od divnih profesora i profesorki, imajući u vidu da ćete po završetku studija, siguran sam, integrisati to znanje u boljitak naše države, jedine koju imamo. Zato mi je drago da je i ova akademska godina otpočela intoniranjem himne Bože pravde, rekao je Ružić.
Pozdravna reč na FPN-u
© Sputnik / Milica Trklja
Pozdravnu reč održao je i zamenik dekana i profesor Darko Nadić, koji je podsetio okupljene na bogatu istoriju Fakulteta političkih nauka na kom je od trentuka kada je iz visoke škole preimenovan u fakultet 15.000 akademskih građana steklo diplomu.
Fakultet je dao i ministre i predsednike Narodne skupštine, funkcionere, ali i velike naučnike i mislioce koji su poznati ne samo na prostoru regiona, već i u čitavom svetu, napomenuo je Nadić
Doniran TV studio
Profesor Nadić izjavio je i kako će od ove godine studentima FPN-a biti stavljen na raspolaganje TV studio, što će ne samo budućim novinarima već i studentima sa ostalih smerova olakšati proces učenja i čime će se detaljinije upoznati sa tehničkim procesima svojih struka.
Uz ovu školsku godinu fakultet kreće i sa novitetima. Putem donacije stvoren je TV studio koji će koristiti studenti novinarstva, ali i svi drugi studenti koji su zainteresovani da svoju budućnost pronađu u novinarstvu, izjavio je Nadić
Nove generacije za nova vremena
Svoje izlaganje profesor Nadić završio je izrazivši nadu da će možda baš generacija studenata 2022/2023. dati svoj pečat svetu i doprineti mu u skladu sa svojim mogućnostima.
Ovu školsku godinu, drage brucoškinje i dragi brucoši, započinjete u vremenu koje je i više nego interesantno. Pandemija kovid-19 još nije završena, energentska kriza je tu iza ćoška, klimatske poruke deluju, stalno se zvecka nuklearnim oružjem, međutim, ovo interesantno vreme koje mi definišemo kao dramatično je na neki način inspirativno. Možda ste baš vi ta generacija koja treba, koja mora i koja želi da učini ovaj svet boljim, lepšim i humanijim.
Budućnost novinarstva
Upravo je to želja i brucoškinje Jelene Damjanović sa smera za socijalnu politiku i socijalni rad. Prema njenim rečima, pronalazi se pomažući drugima, a idealno radno mesto po završetku studija za nju bi bio rad u socijalnoj ustanovi.
Čini mi se da je ovo vrlo human smer i želim da pomažem drugima, to je moj cilj.
Pozdravna reč na FPN-u, student Jelena Damjanović
© Sputnik / Milica Trklja
Dok studente smera za socijalni rad uglavnom privlače altruistički razlozi, Anastasija Marinković objašnjava da je smer za novinarstvo upisala iz ljubavi prema kameri.
Od osnovne škole sam sanjala da stojim ispred kamere i onda sam se odlučila da je, pored mnogih drugih želja, novinarstvo pravo za mene.
Pozdravna reč na FPN-u, student Anastasija Marinković
© Sputnik / Milica Trklja
O idealnom radnom mestu kaže da je još rano da razmišlja, ali bi volela da se ostvari kao televizijski novinar. Prati domaće i strane medije, međutim, naglašava da to više i nije bitno budući da živimo u digitalnom vremenu gde informacije nezavisno od naših želja dopiru do nas sa svih strana i u svim formatima.
Priželjkuju da se oprobaju u diplomatiji
Sa druge strane, Dimitrija Radovića, studenta prve godine sa smera za međunarodne odnose, zanimaju političke nauke, aktuelna dešavanja u svetu i voleo bi da se oproba u diplomatiji. Prati trenutnu međunarodnu situaciju i iznosi svoja viđenja problema.
Trenutna situacija nije najbolja za većinu ljudi koji spadaju u nižu srednju klasu. Možda bude bolja, možda i ne, ako se desi ekonomska recesija možda se i popravi nešto. Videćemo kako će sve ići na dalje, a to zavisi od dve trenutno najveće svetske ekonomije – Kine i Amerike, rekao je Radović za Sputnjik
Pozdravna reč na FPN-u, student Dimitrije Radović
© Sputnik / Milica Trklja
Dimitrije je upoznat i sa tokom specijalne vojne operacije u Ukrajni i, uprkos strahovitim posledicama, smatra da je Ruska Federacija s pravom preduzela neophodne korake, budući da je, po njegovim rečima, Amerika zakoračila na tlo Rusije, stvorivši nepotrebne tenzije. Rešenje vidi u sporazumu,
Ne postoji jednostavno rešenje, jedino što mogu da vidim je primirje gde bi određene oblasti bile pripojene Rusiji, s tim da bi Ukrajina bila primorana da prizna pripajanje tih oblasti.
Dimitrije pravi paralele sa neonacizmom u Ukrajini i ustaštvom u Hrvatskoj, a smatra da je ćutanje Zapada na sve to nužno budući da su saveznici i, nalazeći sponu između istorije i međunarodne politike, veruje da sociološki, ekonomski i društveni faktori utiču na to da se „istorija uvek ponavnja“.
Kada jedna država stigne do nekog nivoa blagostanja jednostavno ceo sistem počinje da se raspada. To se ponavlja još od Rimskog carstva i Aleksandra Velikog, to je nešto što se konstantno dešava, a dešava se trenutno i sa Amerikom. Oni jesu dostigli jedno blagostanje ali to blagostanje počinje postepeno da se raspada sa vojno-industrijskim kompleksom koji trenutno pokušava da povede i održi što više ratova, kako bi oni mogli da proizvedu što više novca, zaključuje brucoš Dimitrije Radović.
U želji da pomogne najboljim studentima, među kojima će možda biti i Jelena, Anastasija i Dimitrije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je odluku o povećanju stipendija sa 8.400 na 13.000 dinara, a ministar Branko Ružić pozvao je sve one koji ispunjavaju potrebne kriterijume da se prijave.