„Ovo će najverovatnije na kraju biti ishod – samo je pitanje koliko će još ljudi poginuti pre toga“, napisao je Mask na svom Tviteru.
Mask je naveo četiri tačke „ukrajinsko-ruskog mira“ i pozvao korisnike da izraze svoj stav prema nacrtu. Sa biznismenom se do sada slaže 58,7 odsto učesnika ankete, dok je protiv – 41,3 odsto.
Prema njegovom planu, trebalo bi da se održi „ponovno glasanje u aneksiranim regionima pod nadzorom UN“, Krim ostaje „formalno deo Rusije, kakav je bio od 1783. godine (pre Hruščovljeve greške)“, davanje garancija za vodosnabdevanje Krima i neutralan status Ukrajine.
Nakon burnih reakcija na ovaj post, Mask je nastavio da piše o situaciji u Ukrajini.
On je ukazao na superiornost Rusije po broju stanovnika i otvorio anketu o tome da li ljudi u Donbasu i na Krimu imaju pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini.
Za sada vodi odgovor „Da“.
Referendumi o ulasku DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti u sastav Rusije održani su od 23. do 27. septembra. Prema rezultatima obrade 100 odsto glasačkih listića u DNR, 99,23 odsto izašlih glasalo je za prisajedinjenje Ruskoj Federaciji, u LNR – 98,42 odsto, u Hersonskoj oblasti – 87,05 odsto, u Zaporoškoj oblasti – 93,11 odsto.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i lideri Donjecke i Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti potpisali su sporazume o pristupanju ovih regiona Rusiji. Ceremonija je održana u moskovskom Kremlju.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.