Popis stanovništva obavlja se na svakih deset godina i služi kako bi državnim organima pružio preciznu statističku sliku ne samo o broju stanovnika, već i o migracijskim promenama, ekonomskom statusu i nivou obrazovanja građana države koja sprovodi popis.
Predsednik Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević objašnjava da građani Srbije nemaju razloga za brigu budući da su svi prikupljeni podaci zaštićeni Zakonom o popisu, Zakonom o zvaničnoj statistici i Zakonom o ličnim individualnim podacima, a napominje i da se takvim individualnim podacima ne može pristupiti, već služe kako bi se napravile knjige popisa, studije i analize.
Prikupljeni podaci se na taj način agregiraju i koriste da prikažu statistike koje se inače i izvode na osnovu popisa stanovništva.
To su standardne informacije. U svim popisima te informacije se prikupljaju. Individualni podaci nikada i ni o čemu nisu dostupni nikome, ne samo iz popisa, nego bilo koji indivudualni podaci iz istraživanja, anketa o potrošnji, domaćinstavima, siromaštvu, itd. Dakle – individualni podaci nikada i nikome nisu dostupni, izajvio je Kovačević.
Popisivači
Popisivači će nositi legitimaciju koju su u obavezi da pokažu pre nego što uđu u domaćinstvo.
Na prednjoj strani legitimacije nalaziće se logo RZS, ime i prezime popisivača, njegova fotografija i broj lične karte, dok će se na zadnjoj strani legitimacije nalaziti ovlašćenje za rad. Popisivača će imati 15.000 i svaki će u koordinaciji sa svojim nadležnim instruktorom imati delegirani plan kretanja po terenu na kojem popisuje – objašnjavaju iz RZS-a za Sputnjik.
Vrste upitinika
Popisivač u jednom domaćinstvu popunjava upitnik za zgradu i stan, upitnik za domaćinstvo i po jedan upitnik za svakog člana domaćinstva. Broj pitanja nije jednak za sva lica, s obzirom na to da se, na primer, za decu ne popunjava veliki broj pitanja (u vezi sa bračnim statusom, fertilitetom i ekonomskom aktivnošću).
Koliko traje ispunjavanje upitnika
Procena RZS-a jeste da za popisivanje prosečnog domaćinstva ne treba više od 20-30 minuta i da zavisi od broja pitanja koja je popisivač u mogućnosti da postavi ispitaniku.
Za razliku od prethodnih popisa, ovaj će biti digitalizovan. To ne znači da će popis biti elektronski, već da popisivači, koji će i dalje ići od vrata do vrata, podatke unose direktno u kompjuter, a ne na papir. Ovaj novitet pomoćiće kasnije pri konačnom akumuliranju i sortiranju podataka u glavnoj bazi RZS.
Broj i vrsta pitanja
Popis će sadržati 69 pitanja od kojih će odgovaranje biti obavezno na 66. Sva pitanja biće podeljena u dve kategorije, prvu koja se odnosi na svakog čoveka ponaosob (ime, prezime, datum rođenja, mesto rođenja…), i drugu kategoriju koja se odnosi na čitavo domaćinstvo i stan.
Postoje posebna pitanja vezana za privremeno prisutne ili odsutne članove domaćinstva, a ukoliko ispitanik samo fizički nije prisutan prilikom posete popisivača, popisivač će se vratiti u drugom terminu. U slučaju da ni tad ne zatekne ispitanika, ostaviće obaveštenje u kojem će se nalaziti informacije pomoću kojih će se uspostaviti komunikacija između popisivača i ispitanika radi dogovora o odgovarajućem vremenu sastajanja.
Pored pitanja o imenu, prezimenu, polu, datumu i mestu rođenja, građani će odgovarati i na pitanja o bračnom statusu i fertilitetu, etnokulturnim obeležjima, obrazovanju, ekonomskim obeležjima.
Učešće je obavezno
Na popisu koji će sadžati 69 pitanja, odgovor na 66 biće obavezan. Građani imaju Ustavom zagarantovano pravo da se ne izjasne o svojoj nacionalnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, ali odbijanje izjašnjavanja ili namerno davanje pogrešnih odgovora na sva ostala pitanja nosi sa sobom zakonske posledice i predviđa novčanu kaznu u iznosu od 20 do 50 hiljada dinara.
Prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, državljani Republike Srbije sa prebivalištem odnosno boravištem u Republici Srbiji, kao i stalno nastanjeni stranci sa boravištem u Republici Srbiji, u obavezi su da učestvuju u Popisu i da na sva pitanja daju tačne i potpune odgovore. Svako odbijanje, kao i davanje nepotpunih i netačnih podataka, za sobom povlači prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu (20.000-50.000 dinara) – stoji u zvaničnom dopisu RZS-a