Šansa da Srbi pokažu da su dorasli izazovima koje im Zapad nameće

U situaciji kada niko ne može da tvrdi da se ukrajinska kriza u kojoj kolektivni Zapad ratuje protiv Rusije, neće pretvoriti u svetski rat, najvažnije je da Srbi sačuvaju jedinstvo. Izbori u BiH, odnosno Republici Srpskoj su prilika da pokažu da su dorasli situaciji u kojoj bi Zapad želeo da ih vidi na kolenima.
Sputnik
U toj oceni bili su složni svi učesnici tribine „Globalno prestrojavanje i izbori u Srpskoj i BiH“, kao i u onoj da su nedvosmislene namere Zapada da ruši Dejtonski sporazum, a time i Republiku Srpsku koju kao i Srbiju doživljava kao svog neprijatelja. Smeta im što ne pristaju da se priključe NATO-u, smeta im prijateljstvo sa Rusijom i Kinom i srpska neutralnost o kojoj sude po sistemu - ako nisi sa nama, onda si protiv nas. Zato, kako je rečeno, guše i pokušavaju da unište RS, trajno otcepe Kosovo i Metohiju od Srbije i Srbe sabiju u rezervat.
Nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović smatra da smo u situaciji da se štitimo od opasnosti koje prete sa različitih strana i da je izlaz u očuvanju onoga što je najdragocenije, a to je pre svega jedinstvo srpskog naroda ma gde živeo.
On napominje da su Srbija i Republika Srpska kao državne tvorevine izložene raznim pritiscima koji se sada pojačavaju, ali uvek sa istim ciljem – da padnu pod uticaj zapadnih sila koje ovaj prostor smatraju svojom interesnom sferom. Pošto su u vremenskoj oskudici oni bi vrlo brzo da završe čišćenje svog strateškog zaleđa, što Balkan za njih jeste, da bi mogli onda da se okrenu rivalima koje smatraju neprijateljima. Prva na tapetu je Rusija, a potom Kina.

Na pritiske Zapada svesrpskom slogom

Otuda, kako ističe, i potreba za nacionalnim jedinstvom i svesrpskom slogom.
U jedinstvu srpskog naroda je izlaz u sve težoj situaciji u svetu i pod sve većim pritiscima Zapada
Ima, kaže on, puno razloga da se sporimo i vodimo političke bitke unutar svog nacionalnog korpusa, ali onda kada se uoči ta smrtna spoljna opasnost, a to je rušenje svetskog poretka onda moramo da se priberemo da smo svi jednako obavezni i odgovorni i da podržimo one koji su odgovorni za očuvanje naših država, ističe Jovanović.
RS je, kako je ocenio, u još komplikovanijoj situaciji, jer je Dejtonski sporazum neprekidno izložen podrivanju na štetu entiteta, pre svega RS.

„Moramo biti svesni da jedino sabiranjem svih Srba, a ne antagoniziranjem po bilo kom osnovu RS može da bude nesalomiva, ako na predstojećim izborima ne manifestuje endemsku bolest srpstva da gde su dva Srbina ima tri partije. Ako to ne uradimo, pitanje je da li ćemo uskoro imati novu šansu za tako nešto“, ocenio je nekadašnji šef diplomatije.

Globalni odnosi zaoštreni, slika o (ne)prijateljima izoštrena

I profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Nenad Kecmanović konstatuje da su se odnosi u svetu krajnje zaoštrili, a globalna slika o našim prijateljima i neprijateljima se izoštrila i postala jasnija nego ikada.
Nije li, kaže, došlo vreme da RS i Srbija preispitaju politiku prema Zapadu. I ako Zapad smatra da su Rezolucija 1244 SB UN i Dejtonski sporazum prevaziđeni anahroinizmi onda se valja ponovo dogovarati, ali u novom multipolarnom formatu, ističe nekadašnji profesor FPN-a.

Izbori u RS manje zanimljivi

Komentarišući predstojeće izbore on smatra da su oni u Federaciji BiH mnogo neizvesniji nego u RS. Napetost u bošnjačko-hrvatskim odnosima biće hronična jer Vašington i Brisel više nemaju autoritet da ih izmire i strpaju u jedan entitet.

„Izbori u Srpskoj su manje zanimljivi jer je ishod, čini se, unapred poznat. U svim sondažama Dodikov SNSD i Cvijanovićeva imaju značajnu prednost. Ne zna se šta Dodikovoj pobedi može više da doprinese – da li Putinova podrška ili sankcije SAD i Britanije“, kaže Kecmanović.

On podseća da narod u Srpskoj neće u NATO i sve manje hoće u EU, a voli Rusiju, posebno njenog predsednika.
Po oceni politikologa Aleksandra Pavića, Dejtonski sporazum je alat za odbranu RS i zato ga i ruše i zato će probati da na predstojećim izborima u RS izguraju prozapadne političare.

Politički Zapad samo 12 odsto sveta

„Moramo da budemo spremni za vreme kada će se Dejton otvoreno rušiti, ali to ne može da prođe ako u Srpskoj budu na vlasti oni koji shvataju važnost daljeg jačanja odnosa sa Rusijom i nezapadnim delom čovečanstva. Današnji politički Zapad koji je uveo sankcije Rusiji čini oko 12 odsto svetskog stanovništva“, napominje on.
Uz ekonomsku autonomiju koja je osnov svake druge je, kako ističe, važna i jačina saveznika koje imate. Zato je jako važna bila poseta Dodika Rusiji i to što ga je Putin nazvao prijateljem Rusije. Pogotovo je to bitno sada kada se svetski poredak lomi i kada prolazi vreme u kome je Zapad određivao pravila kojima su se drugi prilagođavali, zaključio je Pavić.
Spoljnopolitički komentator i publicista, Siniša Ljepojević smatra da je u sadašnjim geopolitčkim okolnostima, gde smo sve bliži globalnom ratu, ključno jedinstvo srpskih zemalja koje je pod znakom pitanja, jer na političkom nivou jedinstvenog stava nema. Kolonizovana politička elita u Crnoj Gori, kako kaže, ima sasvim drugačiji stav od većine naroda. Srbija je vojno neutralna, mada u njoj sede NATO oficiri, ali nije politički neutralna jer je i dalje na putu EU integracija.
Za Srpsku je važno što ima podršku Rusije i što Putin Dodika smatra prijateljem
„Čini se da je među srpskim zemljama jedino jasna pozicija RS. Aktuelni politički tim se nedvosmisleno izjasnio za punu saradnju sa Rusijom i Kinom i sa zemljama koje joj pružaju punu podršku kakva je, na primer, Mađarska. Što je najvažnije, takva politika ima većinsku podršku javnosti u RS, ali i u svim srpskim zemljama“, kaže Ljepojević.

Biti saveznik Evroazije

On ističe da Rusija i Kina jesu predvodnici izgradnje jednog potpuno novog sveta koji se u ovoj fazi zove Evroazija, koji je po resursima najbogatiji deo sveta i najmoćniji po broju stanovnika. Smatra da je jako važno što je Srbija zapadna granica Evroazije.
„Ta evroazijska integracija koja će biti stub budući međunarodnih odnosa nije više u fazi ideje, već je ušla u proces institucionalizacije. Treba biti njihov saveznik i za RS je jako bitno što veliki deo tih zemalja Evroazije koje su sada sa Rusijom i Kinom, čine islamske zemlje. Turska će morati da promeni neke svoje stavove kada je reč o BiH jer i ona sada iz prikrajka hoće da bude deo Evroazije, tako da taj islamski deo BiH polako ostaje bez nekadašnje podrške islamskih zemalja“, ocena je Ljepojevića.
On napominje da je najveći deo tih islamskih zemalja protiv Amerike i ne vole one koji su sa Amerikom i Srbija i RS još imaju status zemlje otpora, jer se i dalje bore i odolevaju američkim pritiscima.

Izbori u RS presudni za njen opstanak

Dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci Predrag Ćeranić napominje da ukrajinska kriza već ima političke posledice po Evropu, pa se tako odrazila na rezultate izbora u Švedskoj i Italiji, jačanjem onih stranaka koje stanovništvo smatra za suverenističke.
I on je mišljenja da bi predstojeće izbore u RS mogli smatrati presudnim za njen opstanak.
Nisu, kaže on, ništa manje važni od onih 2018. kada je iz zapadnih centara moći upravljano političkim projektom koji je proizišao iz jednog tragičnog događaja i cele godine su trajali protesti sa jasnim ciljem da izbora ne bude, odnosno da se uruši vlast i institucije RS.
Tada nisu uspeli zahvaljujući odlučnosti vlasti da brani instuticije.
Rusija i Kina su predvodnici evroazijskih integracija koje će biti stub budućih međunarodnih odnosa
„Ove izborne godine alati su drugačiji, a svode se na obmanu, podvalu, prevaru biračkog tela kroz upravljanje javnim mnjenjem. Tvrdim da je sadašnji predsednik Ukrajine bio projekat. Nije on promenio mišljenje dolaskom na vlast, nego je bio projekat u smislu da se obmane biračko telo u Ukrajini koje čine Rusi kako bi došao na vlast i onda sledio date smernice“, smatra on.

Zapad spremio Zelenskog i za RS

Ćeranić je uveren da iza toga stoje zapadne obaveštajne službe i da i u slučaju RS imaju nekog pripremljenog političara poput Zelenskog koji treba da obmane javnost.
„Taj njihov Zelenski u RS istupa sa nacionalnim stavovima, veliča Dražu Mihailovića, čini sve da ga birači dožive kao zastupnika srpskih nacionalnih interesa, pa i onih o kojima se nije smelo dugo govoriti. A u stvari je sve obmana. Kada pogledate biografije – ko je bio mesecima u Britaniji na školovanju, ko je bio strani stipendista, onda vidite da ispod površine stvari stoje sasvim drugačije“, kaže dekan Fakulteta za bezbednost.
U sajber prostoru se, dodaje on, vode velike bitke da se utiče na javno mnjenje kako bi se na vlast doveli oni koji neće biti u funkciji očuvanja RS nego interesa Zapada i brzog uvlačenja Srba u NATO. U tom cilju je u igri stari alat – priča o korupciji, kriminalu, koji izgleda po njima stanuje samo u RS.
Ćeranić smatra da zato što je već jasno da će SNSD biti pobednik izbora, Zapad ima i plan B, a to je da se pokuša crnogorski scenario – da se napravi vlada bez SNSD-a.

Da ne prespavamo nego da iskoristimo globalne turbulencije

Po oceni istoričara Aleksandra Rakovića 21. vek, kako je to rekao i Milorad Dodik, treba da bude vek srpskog ujedinjenja. Srbija i RS treba da budu jedinstvena Srbija, a globalne turbulencije i stvaranje novog svetskog poretka pruža šansu za bliža i brža rešenja. Vrata za pravedno rešenje srpskog pitanja se mogu samo kratkotrajno otvoriti i zato ne treba da budemo pasivni posmatrač, već da aktivno promišljati kako da dođemo do srpskog ujedinjenja, kaže on.
Stvaranje novog svetskog poretka je šansa za ujedinjenje Srba koju ne bi smeli da propuste
Za konsultanta Branka Pavlovića je važno da je u novoj podeli karata da nas taj nadolazeći svet prepozna kao principijelne, nekog ko stoji čvrsto na onome što su priznata međunarodna pravila i da nećemo da budemo vazali Zapada.
„U kriznim vremenima su jasni, čvrsti, nepokolebljivi stavovi, izuzetno važni. To će sutra imati ekonomski pozitivan efekat, a ima i danas u ogromnoj meri. Srbija samo na razlici u ceni gasa na tržištu i po osnovu ugovora sa Rusijom štedi dve milijarde dolara na godišnjem nivou", podseća on.
Tribinu održanu u pres centru Udruženja novinara Srbije organizovali su portali „Sve o Srpskoj“ i „Fakti“, uz podršku Predstavništva Republike Srpske u Srbiji.
Komentar