Nagli pad pritiska prvo je primećen na gasovodu Severni tok 2, napunjenim gasom, a potom i Severnom toku 1. Podvodne eksplozije u vodama Danske koje su kasnije usledile, po oceni stručnjaka, ukazuju na to da su curenja gasa ogromna pa otuda i velika brzina pada pritiska.
Po dosadašnjim saznanjima i oštećenjima na gasovodima opšta je ocena da je reč o sabotaži. Zbog toga je na zahtev Rusije, za 30. septembar sazvana hitna sednica Saveta bezbednosti UN.
Kome je trebala havarija na Severnom toku
Nemačke službe bezbednosti pretpostavljaju da će oba kraka gasovoda zauvek biti neupotrebljivi, piše nemački list „Tagešpigel“, pozivajući se na izvore u nemačkoj vladi. Uz konstataciju da je zbog složenosti havarije najverovatnije po sredi sabotaža, sasvim očekivano, spekulacije koje objavljuje nemački list idu na račun Rusije koja je za Zapad dežurni krivac, mada i sam nemački list piše da motiv tu nije jasan.
Na zahtev Rusije hitna sednica Saveta bezbednosti UN o havariji na oba gasovoda Severnog toka zakazana su za petak, 30. septembar.
Kome je trebala ovakva havarija i ko od nje može da ima koristi? Evropa je u svakom slučaju ona koja time najviše gubi, jer će to još težom učiniti ionako tešku situaciju zbog nedostatka skupih energenata i to uoči zime.
Hvala Americi
U celoj priči je simptomatična izjava evropskog parlamentarca Radoslava Sikorskog, bivšeg ministra spoljnih poslova Poljske, zemlje koja se najviše protivila gradnji gasovoda Sevrni tok 2 i kupovini ruksog gasa. Sikorski je zahvalio Americi što je oštetila gasovod.
„Mala stvar, ali toliko radosti. Hvala, SAD", objavio je on na svom Tviter nalogu i postavio fotografiju mesta nesreće na gasovodu Severni tok.
Uprkos dugogodišnjem protivljenju Nemačke, Amerika je ipak uspela da spreči da izgrađen i napunjen ruskim gasom Severni tok 2 proradi
© Sputnik / Ekaterina Solovьeva
/ Putnikovićeva u ovom slučaju nema dilemu ko od toga ima koristi:
„Radi se o tome da su sada na dobitku jedino SAD, jer su se godinama unazad protivile gradnji i Severnog toka 1 i Severnog toka 2 i puštanju u rad. Uspeli su da blokiraju dobijanje dozvola da Severni tok 2 počne da radi i doprema još 55 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje do evropskih potrošača.“
Po njenom mišljenju, jasno je i ko je na gubitku. Da je Sevrni tok 2 startovao, da se Evropa nije obazirala na urgencije iz Vašingtona, ne bi bilo ove energetske krize u Evropi i ne bi bilo ove cene gasa koje potrošači sada plaćaju za dopremljeni utečnjeni prirodni gas do evropskih luka, kaže ona i dodaje:
„Uz to, Evropa je suočena sa tim da mnoge kompanije prestaju da rade jer ne mogu da obezbede dovoljne količine gasa, ili ne mogu svojim poslovanjem i prodajom onoga što proizvode sa tim cenama gasa da opravdaju svoje poslovanje. Znači, na gubitku će biti Evropa“.
Šta je bio cilj
Pitanje je, kaže naša sagovornica, da li će se utvrditi ko je izazvao havariju koja je dovela do curenja gasa u more i podvodne eksplozije. Da je bila jedna u pitanju moglo bi se govoriti o tehničkim razlozima, ali pošto su zapadnoevropske zemlje i njihove institucije javile da je bilo podvodnih udara u cevovod, očigledno se radi o namernom izazivanju kvarova, odnosno pucanju cevi gasovoda.
Rusija je najavila da je spremna da razmisli o ideji EU o zajedničkoj istrazi o tome šta se tačno dogodilo.
„Zapravo je pitanje šta je bio cilj onima koji su izazvali ove havarije na pomorskim gasovodima koji vode direktno od Rusije do Nemačke. Da li je to upereno najviše protiv Nemačke, jer će ona sada biti dovedena u nezgodnu situaciju. Mora da se istraži kolika je šteta na gasovodima, mora da se reši pitanje ko će da popravi te gasovode. I ono što je bitno, da li će taj teret pasti na vlasnike gasovoda. Znamo da su Severni tok 2, pored ruskog Gasproma, gradile i evropske kompanije“, kaže Putnikovićeva.
Havarijom do rasta cene gasa
Havarisanjem gasovoda Severni tok na dobitku su samo SAD koje smatraju da će sa svojim tečnim prirodnim gasom preuzeti deo ruskog tržišta
© Sputnik / Sergeй Guneev
/ Ono što je izvesno već sad je da će to dodatno uticati na rast cene gasa. Po pisanju Gardijana, posle ovog incidenta cena onog u Britaniji je skočila 33 odsto po megavat-satu. Posle odustajanja Evropljana od ruskog gasa i okretanja američkom tečnom koji je inače skuplji, to znači da bi ekonomsku korist od nove veće cene imale američke kompanije koje ga dopremaju u Evropu. Kada već ne mogu da povećaju količinu isporučenog gasa, mogu da uvećaju zaradu na rastu cene. I uz to naprave štetu Rusiji. Jednim udarcem dve muve.
A za Evropu-koga briga. U to su se na svojoj koži do sada već uverili žitelji Starog kontinenta. Izuzetak su političari koji slepo slede američku mantru na štetu svojih sugrađana.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ovoga puta je, međutim, izjavila da je curenje gasovoda Severni tok izazvano sabotažom i najavila "najsnažniji mogući odgovor" ako bude napadnuta aktivna evropska energetska infrastruktura.
Možda ipak ima nade.