Amandman, predloženom od dve najjače grupe evroposlanika, socijalista i demokrata, trebalo je da bude uvršten u Nacrt nove strategije EU o procesu proširenja.
Dubravka Filipovska iz Odbora za evrointegracije za Sputnjik kaže da je ovo novi pritisk na Srbiju zbog novonastalih okolnosti u dešavanjima u Ukrajini, ali napominje i da bilo koja rezolucija Evropskog parlamenta nije politički obavezujuća ni za koga, ma šta u njoj pisalo.
„Srbija nije dužna da svoju politiku uskladi sa evropskom do samog prijema u EU. I drugo, to usklađivanje je dogovoreno da se dešava postepeno. To je sad politika uslovljavanja. Očito da Evropska komisija Srbiju ne razume na pravi način i zato proces evropskih integracija traje tako dugo. Nije samo reč o tome da mi nismo samo uskladili našu spoljnu politiku sa njihovom već ima promena i kod njih, jer oni nisu za proširenje, bar ne sve zemlje EU“, ističe Filipovska.
Novi vid uslovljavanja
Ona podseća da je Srbija prošla put od otvaranja poglavlja pa do otvaranja klastera i cela ta politika o pristupanju se odugovlači a sada zbog novonastale situacije dolaze i nova uslovljavanja.
„Sigurno je da će i naš parlament i državni vrh da povede računa i da razmotri uopšte situaciju pa ćemo videti, jer ja ne mogu neke odluke da prejudiciram pre zasedanja parlamenta,“ ističe naša sagovornica.
Kako kaže, neki u Evropi imaju svoje želje i namere, bez obzira što mi imamo želju da nastavimo put ka EU po planu ali u svakom slučaju mi moramo da gledamo svoje interese, iako je teško sačuvati svoje nacionalne ciljeve u izmenjenim geopolitičkim okolnostima.
Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, napominje da Evropski parlament nema odlučujuću ulogu u obustavljanju pregovora sa Srbijom.
„Ali svakako ima značaja i savetodavnu ulogu sama činjenica da će ti amandmani biti stavljeni na glasanje u novembru što je pre zasedanja Evropskog saveta u decembru kada se bude odlučivalo o daljim integracijama Srbije, u smislu otvaranja novih klastera,“ kaže on.
"Crvene lampice" za integraciju u EU
Prema rečima Mijačića, ovo je „crvena lampica", koja može da utiče na integracije Srbije u EU u nekom trenutku u budućnosti u smislu obustavljanja pregovora.
„Može doći do toga i da Srbija ne otvori nove klastere ali do novembra ima još dosta vremena. Kada se formira vlada Srbije videćemo kakva će stav imati po pitanju evropskih integracija i na koji način će Srbija uspeti da izgladi sve ove stavove i situacije u narednom periodu,“ dodaje on.
U amandmanima predloženim u od grupe evroparlamentaraca ostala je formulacija da treba dati prioritet za pristupanje EU zemljama –pristupnicama koje su uskladile spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. Takođe se u amandmanu ističe da EU treba da „preispita sva sredstva EU za Srbiju, posebno sve projekte koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se osiguralo da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima EU“.
Takođe je ostala i preporuka da bi "trebalo pojačati konstruktivan angažman EU s vlastima i Srbije i Kosova kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, zasnovan na uzajamnom priznanju dve zemlje u okviru dijaloga Beograda i Prištine, što je ključno da bi obe zemlje mogle da napreduju na evropskom putu i da doprinesu regionalnoj stabilnosti".
O predlogu izveštaja o proširenju očekuje se glasanje 13. oktobra u Komitetu za spoljne poslove EP.