„Da li možete da zamislite kako se oseća, patrijarh cele Rusije, kada danas brat ubija brata? Neko će od ljudi koji imaju krajnje političke stavove da mi kaže: eto, propoveda pacifizam, u isto vreme dok... To nije pacifizam, ja ovim rečima svedočim o našem zajedničkom dugu pred Bogom da se molimo da se prekine sa međusobnim sukobima i učini sve kako bi se obnovili bratski odnosi dva dela ujedinjene Rusije“, rekao je ruski patrijarh u propovedi na Krstovdan u hramu Hrista Spasitelja u Moskvi.
On se nada, da će primirje i obnavljanje duhovnog jedinstva, koje je formirano u nedrima ujedinjene Ruske pravoslavne crkve, biti postignuto zajedničkim naporima, bez opasnih kompromisa koji bi mogli da naštete ujedinjenoj Rusiji.
„Svedočim o našem zajedničkom dugu pred Bogom, da se molimo Gospodu da izbavi našu omladinu, da im se životi ne prekinu u ovoj međusobnoj borbi. A kako bi se to dogodilo, potrebno je da se prekine sukob“, rekao je patrijarh Kiril.
Ruska crkva 27. septembra slavi Krstovdan. Praznik je posvećen slavljenju krsta na kojem je Isus Hristos razapet. Svetinja je pronađena 326. godine arheološkim iskopavanjima u Jerusalimu, koje je organizovala carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog. Arheološka ekspedicija je odredila mesto gde je Isus Hristos bio razapet i pronašla je i nekoliko krstova (prema Jevanđelju, zajedno sa Isusom su razapeta još dvojica njegovih sledbenika). Jedna žena je ozdravila tako što je dodirnula krst i on smatra svetinjom. Delovi Krsta Gospodnjeg se čuvaju kao svetinja u hrišćanskim hramovima širom sveta, uključujući i Rusiju.
Krstovdan je jedan od 12 najvažnijih u pravoslavnom kalendaru. Tog dana se savetuje strog post, bez ribe, mesa i mlečnih proizvoda. Proslava ovog praznika traje nedelju dana i u to vreme se raspeće postavlja u hramovima zajedno sa ikonama koje su posvećene prazniku i svi koji žele mogu da se poklone svetinji.