„Poslednja stavka Evropljana bio je zahtev za prinudno smanjenje potražnje za 15 odsto, za period od avgusta 2022. do kraja marta 2023. godine, u poređenju sa prosečnim nivoom u poslednjih pet godina. Ali, da li će to smanjenje biti dovoljno da se spreče isključenja u periodu jesen-zima? Odgovor na to pitanje zavisiće od mnogih okolnosti, pre svega od vremenskih prilika. Najteži zimski mesec biće januar kada vrhunac potražnje premašuje 1,8 milijardi kubnih metara dnevno“, navodi se u članku za korporativno izdanje „Gasproma“.
Kapaciteti evropskih podzemnih skladišta gasa imaju potencijal da pokriju taj maksimum potražnje, ali da li će izaći na kraj sa tim zadatkom imajući u vidu smanjenje isporuka gasa iz Rusije do kojeg je došlo krivicom samih Evropljana, piše u članku.
U istom članku se navodi i da stanje stvari u julu i avgustu predstavlja suštinski udarac iluzijama o drastičnom smanjenju zavisnosti EU od ruskog gasa.
Kako se navodi, posle početka specijalne operacije ruske vojske u Ukrajini EK je, podstaknuta uspešnim prvim kvartalom, najavila smanjenje uvoza ruskog gasa za dve trećine do kraja godine i potpuno odustajanje posle 2023. godine.
„Bez obzira na rast domaće proizvodnje gasa u prvom polugodištu, računati da EU može njime da zameni ruski gas nije moguće. Rast evropske proizvodnje gasa ostvaren je samo u Norveškoj i Velikoj Britaniji, dok u EU nije“, navodi se u članku.