Zemljotres na evropskoj političkoj sceni: Pobeda Đorđe Meloni

Kampanja protiv Đorđe Meloni i navodne opasnosti koju ona sobom nosi za italijansku i evropsku političku scenu počela je mnogo pre nego što su objavljeni preliminarni rezultati italijanskih izbora na osnovu kojih vodi koalicija desnih stranaka predvođena Braćom Italije na čijem je čelu Meloni.

Tako je, na primer, Lars Klingbajl, lider nemačkih socijaldemokrata prošle nedelje optužio Melonijevu da se svrstala u red „antidemokratskih“ političara kakav je, prema njegovom mišljenju, mađarski premijer Viktor Orban.

Pretnje su išle toliko daleko da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, pretećim tonom, dva dana pred izbore, naglasila kako Brisel poseduje „alate“ da se nosi sa vladama koje mu nisu po volji.

Ništa nije pomoglo – „koalicija desnog centra“, kako se u Italiji naziva koalicija u kojoj su Italijanska braća čiji je Melonijeva lider stožerna partija, osvojila je većinu koja će joj omogućiti da formira čisto desničarsku vladu – sa Melonijevom kao prvom ženom premijerom u istoriji Italije.

Sada, kada je situacija čista i kada su glasači rekli svoje, sa raznih evropskih strana stižu reakcije, uglavnom negativne i uglavnom pune neprikrivenog straha. Osnovno pitanje glasi: kako će se održati „evropsko jedinstvo“ koje očigledno počiva na savezu globalističkih, nekada levičarskih, a danas neoliberalnih stranaka, briselske birokratske elite i političke elite iz SAD?

Listom svi evropski mediji naglašavaju promene na evropskoj političkoj sceni – u Francuskoj je Marin Lepen osvojila 41 odsto glasova, švedske demokrate postale su druga po jačini partija u parlamentu, dok Fides Viktora Orbana u Mađarskoj i Pravo i Pravda u Poljskoj uživaju podršku velike većine birača.

Problem sa Italijom (i Đorđom Meloni) je taj, što se radi o državi osnivaču Evropske unije – Italija je još od formiranja Evropske zajednice za ugalj i čelik uključena u evropski projekat, a pobeda Đorđe Meloni može da znači radikalan zaokret u trećoj najvećoj ekonomiji EU.

Drugo pitanje koje se postavlja je kako su Italijanska braća, stranka koja je 2018. osvojila svega četiri odsto glasova na izborima, uspeli da 2022. postanu najjača politička u zemlji?

Italijani su podržali Melonijevu jer ih privlači njena odlučnost i odanost idealima, navodi Nađa Urbinati, koja predaje političku teoriju na univerzitetima Kolumbija u SAD i Bolonji u Italiji. Uz to, prema njenim rečima, Melonijeva još nema iskustvo u vladi.

Ono u čemu sagovornica Gardijana greši je da Melonijeva nema iskustvo u vladi – bila je najmlađi ministar u istoriji Italije – obavljala je dužnost ministra omladine u vladi Silvija Berluskonija između 2008. i 2011.

Ono u čemu ne greši je njena posvećenost i vernost idealima. Za sebe, Melonijeva tvrdi da je „vojnik“, a o politici govori kao o „misiji“. Doslednost i vernost idealima iz mladosti od najvećeg je značaja za nju, tvrdi Nikola Prokačini, prijatelj Melonijeve iz mladosti i poslanik Italijanske braće u Evropskom parlamentu.

Za razliku od pokreta „Pet zvezda“, čije je vođstvo pristalo na kompromise i ušao u koalicionu vladu, što je rezultiralo podelom u kojoj je lider Đuzepe di Majo napustio pokret i pridružio se levici, Italijanska braća nisu želeli kompromise po svaku cenu. Formirali su koaliciju istorodnih partija, sa Ligom Matea Salvinija i Forca Italija Silvija Berluskonija, nekada političkog mentora Melonijeve.

U svakom slučaju, Melonijeva je do sada pokazala da od određenih prinicipa ne odstupa i da neće odstupiti – to je čuvanje nacionalnog identiteta, odbrana nacionalnih interesa i granica, kao i tradicionalne porodice. U izjavama često optužuje levicu za dominaciju nad pravosuđem i akademskim krugovima.

Za razliku od leve koalicije, koja se zalagala za progresivne stope poreza, Melonijeva i njena koalicija zalažu se za uvođenje paušalnog poreza od petnaest odsto. Ali ono što ostaje da se razreši jeste pitanje odnosa prema paketu pomoći od skoro 200 milijardi evra iz EU.

Ovaj paket, koji je za Ursulu fon der Lajen najvažniji „alat“ u „disciplinovanju“ buduće italijanske vlade, prema stavovima lidera desne koalicije trebalo bi da bude reformisan.

Što se spoljne politike tiče, Melonijeva je pokazala izuzetnu „fleksibilnost“ – dok je 2018. pozdravljala izbornu pobedu Vladimira Putina kao predstavljanje „nedvosmislene volje ruskog naroda“ i divila se Betinu Kraksiju i Silviju Berluskoniju kao ličnostima koje su se suprotstavljale politici Vašingtona, odmah na početku ruske specijalne operacije u Ukrajini svrstala se na stranu SAD i NATO.

Ipak, na Zapadu joj ne veruju mnogo i pitaju se kako će se ponašati s obzirom da oba njena koaliciona partnera, Salvini i Berluskoni, pokazuju skepsu prema antiruskim sankcijama (prema Salvinijevim rečima, antiruske sankcije Evropu bacaju na kolena) i pitaju se kakav će biti stav nove italijanske vlade prema predlogu novog paketa sankcija.

U načinu na koji donosi odluke možda se krije i razlog uspeha Melonijeve, ali i Italijanske braće. Buduća italijanska premijerka često citira izreku Radjarda Kiplinga „Snaga vuka je čopor. Snaga čopora je vuk“. Po tom principu se i ponaša. Njen unutrašnji krug saradnika sastoji se od ljudi koje poznaje još od kada je kao petnaestogodišnjakinja počela da se bavi politikom; tu su i njena sestra i zet.

Đanbatista Facolari, senator i jedan od najbližih saradnika Melonijeve, za Politiko objašnjava da je snaga „vučjeg čopora“ upravo u tome što se svi poznaju tri decenije.

Međutim, ono što možda najviše plaši briselski establišment jeste to što se Melonijeva ne ograničava samo na Italiju.

I zaista, Melonijeva održava aktivne veze sa mađarskim Fidesom, poljskom Pravom i pravdom, španskim Voksom.

Ranije ovog meseca, poslanici Italijanske braće u Evropskom parlamentu odbili su da glasaju za rezoluciju kojom se politički sistem u Mađarskoj osuđuje kao „hibridni režim izborne autokratije“, a prva čestitka povodom pobede Melonijevoj je stigla upravo od Fidesa.

Prošlog leta, Melonijeva je govorila na skupu Voksa u Marbelji, a Voks ju je podržao tokom kampanje u Italiji. U odgovoru, Melonijeva je naglasila da su dve strane povezane „međusobnim poštovanjem, prijateljstvom i lojalnošću“ dok se nada da će pobeda Italijanske braće dati Voksu podsticaj za pobedu u Španiji.