Demograf Petar Vasić procenjuje da će Srbija imati 10 posto manje stanovnika u odnosu na prethodno sprovedeni popis iz 2011. godine kada je prebrojano više od sedam miliona stanovnika. Njegove procene govore da će ovogodišnji oktobarski popis pokazati broj ne manji od 6.5 ali i ne više od 6.6 miliona ljudi i navodi da ovaj manjak sam po sebi ne predstavlja toliki problem koliko to čini neravnomerna prostorna zastupljenost pada broja stanovnika. Iz ovog razloga veća urbana mesta mogu doživeti stagnaciju ili čak i rast broja žitelja dok u ostalim regijama dolazi do teritorijalnog pražnjenja.
Rešenje postoji
Postoje različiti predlozi za rešenje tog problema, što u teoriji, što u praksi iz iskustva drugih zemalja koje su sa manje ili više uspeha radili na problemu demografskog razvoja teritorija, međutim, ta rešenja do sada su stajala kao mrtvo slovo na papiru.
U Srbiji se unazad 70 godina ništa na tome nije radilo u praktičnom smislu. Migracije se stihijski odvijaju decenijama unazad i prave veoma veliki teritorijalni poremećaj. Postoji jedan model – policentrični model razvoja, koji je predlagan još pre dvadesetak godina i on je deklarativno implementiran kroz prostorne planove, međutim, u praksi se nikada nije primenjivao. Ovaj model bi podrazumevao da u svim regionima naše zemlje postoje jaka urbana jezgra koja bi predstavljala polove razvoja onako kako to danas čine Beograd, Niš i Novi Sad, izjavio je Petar Vasić, demograf i vanredni profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu.
Uticaj korone
Vasić navodi tri glavna načina na koji je korona virus uticao na demografske promene. Prvi i najvidljiviji način svakako predstavlja broj umrlih koji iznosi između 60 i 70 hiljada. Drugi način jeste odlaganje rađanja. Mnogi parovi su odustali od namere za potomstvom iz razloga zdravstvene i društvene krize što se, navodi Vasić, vidi iz broja živorođenih u 2020. i 2021. godini. Treći način na koji je kovid izmenio demografsku sliku predstavljaju migracije.
Bez obzira što su individualno sprovođena različita parcijalna istraživanja, mi nemamo celovitu sliku i čak ne možemo ni da pretpostavimo u kom pravcu, pozitivnom ili negativnom, je korona delovala po pitanju migracija. Kretanje stanovništva je svakako usporeno i na neki način stopirano, ali da li je to bio plus više za Srbiju ili ne, to se zapravo još ne zna. Mi nemamo podatke o spoljnoj migraciji stanovništva od popisa do popisa, dakle, tek će ovaj sad popis da zabeleži taj podatak, izjavio je Vasić.
Testiranje u okolini Pekinga
© AP Photo / Andy Wong
I stranci zainteresovani
Zainteresovanost za popis u Srbiji pokazali su i britanski zvanični organi te je održan i sastanak grupe iz RSZ-a i delegacije britanske ambasade.
Sastanak sa predstavnicama Ambasade Velike Britanije održan je u Republičkom zavodu za statistiku na njihovu inicijativu, sa ciljem da se detaljnije upoznaju sa pripremama popisa u Srbiji, sa posebnim akcentom na načinu popisivanja stranaca i pripadnika nacionalnih manjina, naveli su za Sputinjik iz Republičkog zavoda za statistiku
Kako će izgledati popis
Ovlašćeni popisivač nosiće legitimaciju RSZ-a koju će biti obavezan da pokaže svakom licu pre ulaska u domaćinstvo. U jednom domaćinstvu popuniće se upitnik za zgradu i stan, za domaćinstvo i po jedan upitnik za svakog člana istog domaćinstva, a broj pitanja zavisiće od ispitivanog. Procena RSZ-a jeste da će popisivanje prosečnog domaćinstva trajati između 20 i 30 minuta, a sprovodiće se svakog dana, celodnevno.
Prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, državljani Republike Srbije sa prebivalištem odnosno boravištem u Republici Srbiji, kao i stalno nastanjeni stranci sa boravištem u Republici Srbiji, u obavezi su da učestvuju u Popisu i da na sva pitanja daju tačne i potpune odgovore. Svako odbijanje, kao i davanje nepotpunih i netačnih podataka, za sobom povlači prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu (20.000-50.000 dinara), navodi se u dopisu Republičkog zavoda za statistiku