Prema rečima dr Slobodana Jankovića sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, nema sumnje da u delu iranskog stanovništva postoji nezadovoljstvo zbog načina vladavine u toj zemlji, kao i zbog ekonomske situacije koja je, prevashodno, izazvana sankcijama od strane Zapada.
Pritisak na Iran
„To je jasno i to se videlo i na prošlogodišnjim protestima, kao i na onim pre dve godine, ali je takođe jasno da Sjedinjene Američke Države koriste tu situaciju da vrše pritisak na Iran, i to prevashodno imajući u vidu nuklearni sporazum oko koga se već dugo lome koplja. Amerikanci su, naime, vršili pritisak i nadali se da će Iranci pokleknuti i faktički sklopiti sporazum koji bi bio još nepovoljniji od onog prvog iz 2015. godine. Međutim, to se nije desilo, a novo rukovodstvo na čelu sa predsednikom Ebrahimom Raisijem, naravno u saradnji sa vrhovnim duhovnim vođom, odbija takav pristup budući da se u poslednjih 30 godina pokazalo da kad god su Iranci bivali popustljiviji i spremniji na saradnju, zauzvrat su dobijali samo još više pritisaka“, objašnjava Janković.
Kako kaže, dok Iran sa jedne strane pokazuje nepopustljivost prema pritiscima sa Zapada, sa druge se još čvršće vezuje za Rusiju i Kinu.
„Reč je o ulasku Irana u međunarodne organizacije, poput Šangajske organizacije za saradnju u kojoj su prisutne i Rusija i Kina, ali i o pojačanoj ekonomskoj saradnji sa Ruskom Federacijom. Treba se podsetiti da je Rusija sklopila ugovore o ulaganju u Iran vredne oko 40 milijardi dolara, kao i da je Iran polako počeo da primenjuje dedolarizaciju bilateralne trgovine sa Rusijom. Sve to zajedno svakako doprinosi tome da Amerikanci pokušavaju da iskoriste svaku situaciju za pritisak na tu zemlju, bez obzira na to da li je ona rezultat nekih unutrašnjih procesa i događanja u samom Iranu ili ne“, ocenjuje Janković.
Inženjering protesta
Ni politikolog, dr Stevan Gajić, ne misli da je puka slučajnost to što Amerika uvodi nove sankcije Iranu baš u trenutku kada je ta zemlja sa Šangajskom organizacijom za saradnju potpisala memorandum o partnerstvu, kada očekuje isporuku gasa iz Rusije i planira vojne vežbe sa Rusijom i Kinom.
„Ništa nije slučajno. Pritom, ne želim ni na koji način da umanjujem žrtvu devojke koja je poginula u Iranu, niti da spekulišem oko okolnosti tog događaja, ali treba imati na umu da ovo nije prvi put da vidimo da se pokušavaju pokrenuti određeni društveni procesi kako bi se, suštinski, smenila vlast ili politika u određenoj zemlji. U Tunisu smo, sa samospaljivanjem Muhameda Buzizija u znak protesta protiv policijske korupcije, imali početak Arapskog proleća, a niz sličnih primera u bližoj i daljoj prošlosti ima još, poput ukrajinskog Majdana ili Praškog proleća“, ukazuje Gajić.
Reč je o tome, primećuje politikolog, da se u ovakvim situacijama obično koristi neka žrtva koja je stradala na pravdi Boga i onda se to - raspaljuje.
„Danas je, sa razvojem tehnologije i svim onim što nam je Edvard Snouden nagovestio, mnogo lakše napraviti taj društveni inženjering, odnosno inženjering protesta. Tako da je ovo očigledno vezano za vrlo čvrstu integraciju Irana sa, pre svega, Rusijom i Kinom. Mislim da te tri zemlje čine okosnicu nove evroazijske integracije koja do sada nije viđena“, kategoričan je naš sagovornik.
Kada vidimo da se kontinent ujedinjuje u tako velikoj razmeri, dodaje Gajić, moramo se setiti 19. veka i britanske „Velike igre“.
„Kako je neko davno rekao: „Jedno malo ostrvo, preplašeno od velikog kontinenta, ponovo reaguje na isti način“. Naravno, to nije samo Velika Britanija, niti je ona tu glavna, ali tu su Sjedinjene Države, čitav taj atlantski blok i uzroke ne treba tražiti samo u ekonomskoj, već i vojnoj integraciji Irana sa Rusijom i Kinom. Sve te stvari nerviraju Amerikance“, ukazuje politikolog.
Podignuti ulozi
Nema sumnje da su, kako navodi, ulozi podignuti i na Zapadu i na Istoku:
„Evroazijske integracije su sve ozbiljnije. Naravno, ne možemo očekivati da će nestati interesi sukobljenih zemalja u Evroaziji. Treba uskladiti interese Indije i Kine, tu je zanimljivo i mesto Pakistana, mesto zalivskih monarhija, Turske i tako dalje, ali čini se da je Rusija ta koja je poveznica svih tih zemalja, pa čak i Izraela. Ako ih do sada nije povezala, Rusija ima potencijal da ih poveže, a Iran je tu ključ – i za Bliski istok i za tu vezu između Rusije i Kine“.
Gajić ponavlja da ovo nije prvi put da se dešavaju protesti u Iranu.
„Ali, obično se na kraju zaboravi uzrok koji je pokrenuo neke demonstracije i to je viđeno toliko puta do sada, mislim da je izučeno i da Iran to jako dobro zna. Dakle, mislim da iza ovoga stoje geopolitički razlozi, ali ne očekujem da će se u Iranu dogoditi nekakva revolucija. Ovo će se, čini mi se, smiriti posle nekog vremena, mislim da je Iran sposoban za to“, zaključuje Stevan Gajić za Sputnjik.
Američko Ministarstvo finansija navelo je da se iranska policija za moral smatra odgovornom za smrt Mahse Amini (22), koja je umrla u pritvoru prošle nedelje nakon što je uhapšena u Teheranu, jer je nosila „neprikladnu odeću“, prenosi Tanjug. U saopštenju ministarstva se dodaje i da su sankcije usmerene i na šefove kopnenih snaga iranske vojske, kao i na ministra obaveštajnih službi, javljaju britanski mediji.