Legendarni film „Kazablanka“ u kome su Hemfri Bogart i Ingrid Bergman ostvarili nezaboravne uloge proslavlja 80. rođendan. Remek-delo Majkla Kertisa, ovenčano s tri Oskara, uz još pet nominacija, i danas se visoko kotira na relevantnim listama najboljih filmova svih vremena.
„Kazablanka“ – jedna od najboljih melodrama svih vremena
„Kazablanka“ je klasična filmska melodrama, jedna od najboljih ikada napravljenih u istoriji filma, zato što je objedinila nekoliko glavnih osobina melodrame, smatra filmski kritičar Božidar Zečević. Pre svega, u „Kazablanki“ imamo ratnu ili kritičnu pozadinu događanja, a u svakoj melodrami postoji neka vrsta društvene traume koja se događa u pozadini osujećene strasti, dodaje naš sagovornik.
„Definicija melodrame je, u principu, osujećena strast i ta se definicija raspliće u hiljadu različitih okolnosti, ali je uvek jedna situacija ona u kojoj se javlja najčešće ljubavna strast kojoj na putu stoje različite društvene, ratne, kritične istorijske okolnosti. Tako je i sa romantičnom dramom iz 1942. godine – 'Kazablanka' u režiji Majkla Kertisa koja za podlogu ima Drugi svetski rat“.
Junaci „Kazablanke“ živeli su u delu neokupirane Francuske, u kom je vladala kolaborantska vlada u Višiju. Reč je o delu Afrike, bivšim francuskim kolonijama pod vlašću vlade u Višiju gde su se iz ratnih razloga skrivali razni emigranti iz istočne Evrope pokušavajući da se snađu u ratnom košmaru. U tom ratnom košmaru dešava se i ova ljubavna priča.
„'Kazablanka' ima idealnu podlogu za razvoj jedne strasti koja je, pre svega, ljubavna i koja nikako ne može da se realizuje zbog niza nepredviđenih okolnosti. Te nepredviđene okolnosti su u vezi sa dejstvom nacističke Nemačke na toj teritoriji, ali i zapadnog raspoloženja, jer cela 'Kazablanka' može da posluži kao paradigma jednog dela Zapada koji se nalazio pod delimičnom vlašću nacista, okrenutog ka svetlijim idealima slobode, mira i ljubavi.“
Tipičan holivudski romantično-melodramatski film
Osim toga, u „Kazablanki“ su važne dve uloge velikih glumaca – Hemfrija Bogarta i Ingrid Bergman, oboje nominovanih za Oskara, ali i francuskog glumca Pola Enreida koji im pomaže u toj njihovoj velikoj ljubavi koja se na kraju, tipično holivudskim hepiendom , razrešava, dodaje Zečević.
„'Kazablanka' jeste tipično holivudski film, ispunjava sve uslove dobre holivudske produkcije, ali nije delovao tako ambiciozno kad se pristupilo njegovoj realizaciji. Međutim, publika ga je prihvatila u celom zapadnom svetu, kako se tada govorilo, u celom slobodnom svetu i vrlo brzo je postao hit i ostao je hit vrlo dugo i posle Drugog svetskog rata. U stvari, bio je paradigma jedne vrste filma, romantičnog melodramatskog filma, kog je veoma pozdravila bioskopska publika i ostao je jedan od najvećih bioskopskih hitova svih vremena.“
Savršeno „spakovan“ holivudski film
Prema Zečeviću, „Kazablanka“ nije donela ništa novo u umetničkom smislu, već je samo reč o „dobro napravljenom filmu“. Reditelj Majkl Kertis, naturalizovani Mađar, kao i mnogi istočnoevropski emigranti došao u Holivud i napravio veliku karijeru.
„Iskoristio je sve ono što su bile prednosti holivudskog filma i uspeo je da ih dovede do savršenstva. Pre svega, to je zabavan film i danas ćete provesti lepih sat i po u bioskopu gledajući ga. Posle 80 godina , vreme nije ništa oduzelo, ni dodalo ovom filmu. To što je izdržao 80 godina na svim svetskim rang listama to već govori samo za sebe da je nešto posebno“.
Do danas su „preživeli“ ne samo film i njegova romantična priča nego i niz pomoćnih stvari, poput romantičnog šlagera koji je postao jedna vrsta evergrina 'As Time Goes By' a danas se svira u bezbroj džez i drugih obrada.
„To samo pomaže jednoj ukupnoj slici o ovom filmu koji je ostao kao draga uspomena u albumu naših filmskih sećanja.“
Današnji Holivud – mentalna diktatura
Film približno dobar kao „Kazablanka“ ne može decenijama da se snimi u današnjem Holivudu zato što su se promenile planetarne okolnosti, ocenjuje Zečević. Iako danas imamo više nego ikad tu kritičnu situaciju, Holivud se promenio i u njemu više ne caruje „ta dobroćudna paradigma melodrame kao što je to bilo nekada“.
„Nekad se Holivud trudio da zadovolji opšteljudske vrednosti a danas se trudi da zadovolji političku korektnost. A to znači da zadovolji politički diktat jedne uske grupe ljudi koja želi da zavlada svetom a to je 'duboka država' čija je Holivud sama suština i sama kvintensencija. Dakle, danas je na redu priča o ljudskim pravima koja se pretvara u LGBT i šta ja znam šta sve ne – diktaturu“.
Holivud je postao mentalna diktatura koja više ne traži nikakav sadržaj osim „potpuno debilnih čudesa koja danas predstavljaju glavnu liniju holivudske produkcije“.
„To su ti tzv. Marvel filmovi, a ako nisu Marvel filmovi, oni su odavanje počasti mantri o ljudskim pravima, homoseksualnim zajednicama… Jednostavno, zahtevi filmske industrije ne idu više u onom pravcu u kom su išli nekad, Holivud više ne interesuju takve melodrame iako se tu i tamo pojavi po neka, ali danas je cilj i smisao Holivuda drugačiji nego nekad“, zaključio je Zečević.