Taj sastanak bi trebalo da pruži novi, snažni signal posvećenosti EU Zapadnom Balkanu, uz poruku zemljama regiona da iskoriste novonastali politički ambijent u Evropi, kako bi unapredili proces pristupanja i rešavanja otvorenih pitanja u regionu, navode izvori.
Iako konsultacije još uvek traju, u evropskim diplomatskim krugovima ocenjuju da Srbija nema izgleda da bude domaćin ovog sastanka na najvišem nivou, pre svega zbog neusklađenosti Beograda sa spoljnom politikom EU, pa će samit "najverovatnije biti održan u Albaniji ili Severnoj Makedoniji", piše RTS.
U Briselu ocenjuju da je sukob u Ukrajini ojačao svest u Evropi o važnosti politike proširenja za stabilnost kontinenta, o čemu govori i demonstrirana spremnost da se ubrzano napreduje u razgovorima sa Ukrajinom i drugim zemljama koje do nedavno uopšte nisu bile deo procesa.
"Važno je da zemlje Zapadnog Balkana ne ostanu po strani i tako propuste momentum za brži napredak", navode diplomatski izvori i ocenjuju da će se u narednim mesecima tražiti načini za konkretne pomake u pitanjima kao što su početak pregovora sa Severnom Makedonijom, konkretniji napredak u dijalogu Beograda i Prištine, status kandidata za BiH i prištinski zahtev za viznu liberalizaciju.