Evropa je uspela da prilično popuni podzemna skladišta gasa (85 odsto do sredine septembra) na račun uvećavanja isporuka od alternativnih dobavljača i smanjenja potrošnje gasa u industriji, navodi se u istraživanju. Međutim, Evropa kao i ranije nije uspela da reši problem svoje zavisnosti od ruskog gasa.
„Kako bi se obezbedile potrebe za gasom do kraja 2022. godine, evropske zemlje bi trebalo da sačuvaju isporuke gasa iz Rusije ili da smanje njegovu upotrebu za dodatnih 7-12 milijardi kubnih metara, što je moguće samo pri potpunom ili delimičnom zaustavljanju nekih industrija. Danas je u Evropi već zaustavljeno 70 odsto kapaciteta koji proizvode azotna đubriva, proizvodnja aluminijuma je smanjena za 25 odsto, topljenje čelika je smanjeno za pet odsto, a kako očekuju autori studije, ovaj proces će se najverovatnije nastaviti i u slučaju da zima bude blaga“, prognoziraju eksperti.
Deficit gasa u EU tokom grejne sezone 2022-2023. godine će u evropskim zemljama iznositi najmanje deset milijardi kubnih metara čak i u slučaju blage zime.
Izvoznici tečnog prirodnog gasa iz SAD ne mogu dovoljno brzo da uvećaju isporuke, kako bi sprečili nedostatak gasa u EU tokom zime, dok je isporuka gasa iz Rusije u Evropu logistički otežana, pre svega tehničkim ograničenjima po prijemu tečnog prirodnog gasa, jer mnogi terminali nisu povezani sa mrežom gasovoda.
U slučaju da se dodatno obnovi potražnja za tečnim gasom u Kini, nastupiće hladna ili duga zima, nastaće havarije i kvarovi u lancima snabdevanja, situacija će se pogoršati i deficit gasa može da poraste do 20-30 milijardi kubnih metara.
Šteta za ekonomiju i stanovništvo
„Odustajanje od ruskog gasa će tokom 2023. godine značiti deficit za evropske zemlje u iznosu 40-60 milijardi kubnih metara gasa čak i ako se sačuva trenutni tempo uštede tokom cele 2023. godine u iznosu od 60 milijardi kubnih metara. To se može uporediti sa godišnjom potrošnjom gasa u Francuskoj i Poljskoj zajedno ili sa celokupnom godišnjom potrošnjom gasa u industrijama kao što su proizvodnja đubriva, petrohemija, crna i obojena metalurgija i sve grane mašinstva. Zaustavljanje tih grana će uticat i na ostale povezane grane, od seoskih domaćinstava do grana koje pružaju usluge. To znači da za Evropu nema konfornog puta kako bi se odrekli ruskog gasa u narednim godinama, samo na uštrb građana i ekonomije“, navodi partner kompanije „Jakov i partneri“ Elena Kuznjecova.
Napori Evrope da se uveliča uvoz tečnog prirodnog gasa će dati prve rezultate sredinom ili krajem 2023. godine, ali će i dalje biti aktuelan problem njegove isporuke, s obzirom na to da proizvođači nemaju slobodne kapacitete, zaključuje se u istraživanju.