Ovako najezdu stranih izaslanika za Balkan vidi bivši dopisnik iz Nemačke Miroslav Stojanović. On podseća da je kancelarka Angela Merkel otišla s funkcije tako što je ipak kao realpolitičar priznala da umesto priznanja, Beograd i Priština treba da razgovaraju o normalizaciji odnosa.
„Treba međutim odvojiti normalizaciju od statusa. Normalizacija je dobra, jer omogućava da se mnoge stvari reše. Ipak, Zapadu se sada žuri, jer ruskom predsedniku žele da izbiju tu kartu iz ruke. Oni ne žele da on pominje Kosovo kao model rešavanja pitanja u Donbasu, mada smatram da nije samo to iako je u suštini danas rusofobija dobila neslućene razmere i pretvara se u histeriju nezamislivu čak i za doba hladnog rata kada smo imali tenkove sa obe strane. Tada se nije ulazilo u bojkot i isključivost na humanom planu“, smatra Stojanović.
Teško ostvariv model dve Nemačke
U sadašnjim geopolitičkim prilikama mora da se prizna da se Srbija nalazi u teškoj situaciji i ma šta god njeno rukovodstvo uradilo, može da se kaje. On kaže da nije od ljudi koji bi našem rukovodstvu preporučivao šta treba da uradi ali naglašava da veruje da će ono čvrsto ostati pri stavu da neće priznati nezavisnost samoproglašenog Kosova.
„Nadam se da više neće biti ni popuštanja u nametnutoj situaciji ‘štapa i šargarepe’ u kojoj nam je štap mnogo bliži. Mi jesmo ekonomski vezani za EU ali se drama i tamo otvara na svim frontovima i to ne samo energetska, već se pojavila i inflacija“, smatra on.
Na pitanje koliko je realna mogućnost postizanja konsenzusa o modelu dve Nemačke, ovaj bivši dopisnik lista „Politika“ iz te zemlje prvo podseća da se ta formula svodila na činjenicu da Istočna i Zapadna Nemačka jedna drugu nikada zvanično nisu priznale ali je to bilo drugo vreme i jedan narod.
„Obe su imale pravo veta u UN i ušle su u međunarodne organizacije. U našem slučaji bi to značilo da Beograd zaobilaznim putem zvanično ne prizna nezavisnost takozvane države Kosovo ali da ne sprečava put u važne organizacije. Međutim, bez saglasnosti Beograda to je teško ostvariti a pogotovu što su to i uska vrata — još uvek postoji raspoloženje dve velike sile, Rusije i Kine da stave veto“.
Emisari iz EU predstavljaju desant na Srbiju
Poslednji emisari iz Evropske unije, kaže naš sagovornik, predstavljaju politički desant na Srbiju. Nemačka ih ima čak tri, a poslednji je bio Manuel Saracin koji predstavlja „oči i uši“ ministarke spoljnih poslova Analene Berbok ali su od njega bitniji spoljnopolitički savetnici koji su doneli novi model rešavanja problema Kosova.
Jens Pletner, Emanuel Bon, Aleksandar Vučić, Miroslav Lajčak
© Sputnik / Lola Đorđević
„Zbog toga je Skupština posvećena Kosmetu bila važna, jer je održana u trenutku kada su na Zapadu rešeni da završe pitanje KiM do početka naredne godine“.
Evropa najveći gubitnik nove političke scene
Bez preterivanja, naglašava Stojanović, živimo u dramatičnom vremenu, jer se nikada ovako stvari nisu zgušnjavale u nešto što bi moglo da dovede do eksplozije. Mi smo, dodaje on, na granici nečeg novog — ono što je do sada važilo u svetu, očigledno je da više neće moći.
„Pitanje je kako će se na toj velikoj šahovskoj globalnoj karti složiti ti novi odnosi ali dominacija jedne velesile koja se od Hladnog rata ponašala veoma bahato više ne postoji. Sada se rađanju novi centri moći i možemo da očekujemo da će Evropa biti najveći gubitnik i u političkom i u ekonomskom smislu, jer je krenula na Rusiju sa nečim što joj se vratilo kao bumerang“, kaže Stojanović.