Nije se dogodilo, poražena je Srbija već na prvoj pravoj prepreci i završila je takmičenje na startu nokaut faze porazom od Italije.
Razlozi za neuspeh ostaju u domenu misterije jer selektor nije sa ekipom došao u Beograd, čime je ostavljen prostor za spekulacije i razmišljanja.
Jedno od njih neminovno vodi u pravcu postavljanja pitanja da li je Pešić, uz nesumnjivo kvalitetan igrački kadar, imao dovoljno dobar stručni štab.
Pravljenje analogije sa istorijskom 2002. godinom i osvajanjem Svetskog prvenstva u SAD, na osnovu želja da se ponovo zlato, neminovno dovodi i do toga da treba uporediti i koja posada je vodila jugoslovenski brod ka šampionskom moru.
Pešićeva Jugoslavija
Pešić, u tom trenutku 54-godišnji trener, posle sedmogodišnje briljantne odiseje u nemačkoj Albi gde je bio trostruki šampion i trostruki trener godine, prihvatio se posla u reprezentaciji Jugoslavije i pre Svetskog prvenstva osvojio je i Evropsko prvenstvo u Turskoj.
Na tom putu imao je, uz briljantan sastav košarkaša i veoma iskusan i kvalitetan stručni štab – pomoćni treneri su bili Aco Petrović i Stevan Karadžić.
Petrović, nažalost prerano preminuli sjajni trener, u stručni štab jugoslovenskog tima stigao je sa ozbiljnim iskustvom dvogodišnjeg rada u beogradskom Radničkom, jednogodišnjeg boravka u stručnom štabu Crvene zvezde, a potom je tri godine uspešno vodio FMP Železnik.
Sa Zvezdom je osvojio titulu šampiona Jugoslavije kao prvi saradnik legendarnog Vladislava Lučića, dok je sa njim na čelu tim iz Železnika bio veoma neugodan za večite rivale i podizao je temelje za naredne godine ovenčane trofejima i u Srbiji i u Jadranskoj ligi.
„Sa mnom su u Savez došli i Žarko Varajić kao direktor i Stevan Karadžić, koji je bio trener juniora“, govorio je Pešić.
Karadžić, rođeni Nikšićanin sa devetogodišnjim igračkim stažom u Crvenoj zvezdi, profilisao se kao trener mlađih kategorija od 1996. godine, a godinu pre osvajanja svetske titule za seniore, sa mladim timom je postao šampion Evrope.
Zaista stručni štab
Takav trio košarkaških majstora nastavio je jugoslovensku košarkašku ideologiju koja je značila da uvek i u svakom trenutku, čak i timovi, a pogotovo reprezentacija, u stručnim štabovima imaju prekaljene znalce, iskusne profesionalce i košarkaške umove koji menjaju igru i čine je neuhvatljivim za rivale.
Tako je bilo u erama kada su Jugoslaviju vodili Dušan Ivković, Željko Obradović, Miroslav Nikolić, a vredi istaći da su tokom 2001. i 2002. godine u taboru reprezentacije boravili i Milan Minić, Jovica Arsić...
Sa takvom idejom pokušao je Igor Kokoškov, verovatno najkraći selektor u istoriji srpske košarke koji je uz sebe okupio mlade snage sa ogromnim talentom i znanjem, Dejana Milojevića i Vladimira Jovanovića, ali je poraz od Italije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo okončao njihovu saradnju.
Pešićeva Srbija
U daljem toku, Pešić je u svom stručnom štabu uloge pomoćnika dodelio Oliveru Kostiću, treneru minhenskog Bajerna koji je u Srbiji radio samo u Crvenoj zvezdi tokom Pešićevog boravka u tom klubu i Marka Marinovića, nekada odličnog plejmejkera, ali trenera koji ima svega trogodišnje profesionalno iskustvo – sve u čačanskom Borcu.
Primera radi, Italija, od koje je Srbija izgubila u osmini finala Evrobasketa, uz Đanmarka Poceka, nominalnog selektora i čoveka koji je svojom cirkuskom predstavom na neki način uticao na preokret i pobedu, ima i legendarnog Karla Rekalkatija.
Dve godine stariji od Pešića, Rekalkati je osam leta bio selektor Italije i u riznici, uz ostale uspehe, ima i srebrnu medalju sa Olimpijskih igara 2004. godine u Atini, a sasvim sigurno i ogromnu ulogu u aktuelnom sastavu, bar savetodavno.