Međutim, nakon izjava predstavnika Stejt departmenta i Pentagona, koji o navodnoj kupovini projektila od Severne Koreje nisu izneli nikakve činjenice, Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, morao je da promeni priču, piše Sovin, nezavisni analitičar i ekspert za politiku sankcija.
Kirbi je morao da prizna da ne postoje naznake da je do kupovine zaista došlo, niti da je bilo kakva severnokorejska municija našla put do bojnog polja u Ukrajini.
Ovakav narativ, prema Sovinovim rečima, ipak ima nekoliko svrha:
Podvlači „ozbiljne logističke probleme“ koje Rusija i njeni saveznici navodno imaju u kontekstu specijalne vojne operacije u Ukrajini;
Demonstrira efikasnost mera kontrole koje sprovode SAD i EU;
Insinuira se da Rusija „prinudno“ pribegava „odmetničkim državama“ kao što su Severna Koreja i Iran za vojnu pomoć. Savet bezbednosti UN drži Pjongjang pod strogim embargom na oružje i svako snabdevanje oružjem i materijalom iz zemlje smatralo bi se kršenjem međunarodnih sankcija;
Poravnavaju se računi sa Pjongjangom zbog njegovog priznanja nezavisnosti DNR i LNR i potencijalnog raspoređivanja severnokorejskih radnika na obnovi civilne infrastrukture na tim teritorijama.
Trenutna situacija podseća na onu od pre dve godine, iz juna 2020, kada je Njujork tajms bio izvor lažne vesti u kojoj se navodi da je ruska vojna obaveštajna služba ponudila talibanima „nagrade“ za svakog ubijenog američkog vojnika, podseća Sovin.
Tada je demokratski senator Robert Menendez predložio usvajanje paketa antiruskih sankcija pod nazivom „Ruski zakon o odgovoru na nagrade iz 2020. godine“, koji je podrazumevao vizna ograničenja i zamrzavanje imovine najvišeg ruskog rukovodstva. Menendezov predlog podržala je i predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, takođe demokrata, koja je izjavila da sankcije zbog „dosluha“ sa talibanima treba odmah uvesti.
Međutim, tadašnji predsednik Donald Tramp priču Njujork tajmsa nazvao je lažnom, a kasnije je potvrdio da su američke obaveštajne agencije utvrdile da je netačna. Portparol Pentagona Džonatan Hofman rekao je da nema dokaza o „ruskom dosluhu“ sa talibanskim zvaničnicima. Talibani su takođe negirali te tvrdnje.
Uoči predsedničkih izbora 2020. faktor „Rusija“ korišćen je u krugovima oko Demokratske stranke da bi se uperio prst u Trampa zbog njegovih neuspeha u Avganistanu. Već sledeće godine, pod predsednikom Džoom Bajdenom, SAD su neslavno povukle vojsku, ostavljajući iza sebe oružje u vrednosti od preko sedam milijardi dolara, kako tvrdi Pentagon.
S obzirom na to da su izbori na sredini mandata zakazani za novembar, a ukrajinska vojska trpi značajne gubitke, SAD nastavljaju da igraju prljavo u korišćenju informacionog rata. Jasno je da ako pobede Bajdenove demokrate, antiruska kampanja u njenim različitim manifestacijama će se samo intenzivirati, zaključuje Sovin.