MIP Rusije: Baku i Jerevan zatražili rusku pomoć na putu pomirenja, ali smetnje su neizbežne

„Očigledno je da smo tek na početku teškog puta pomirenja među stranama. Za postizanje održivih rezultata biće potrebno vreme i značajni napori sa obe strane“, rekao je on.

Gončar je dodao da je tek započet i proces razgraničenja jermensko-azerbejdžanske granice i da Moskva žali što ne može proći bez smetnji.

Takođe je naglasio da je Kremlj u bliskom kontaktu sa Bakuom i Jerevanom i da preduzima mere kako bi pomogao da se situacija na granici dve zemlje brzo stabilizuje.

„Naš zadatak je da stvorimo sve neophodne uslove u cilju obezbeđenja maksimalno efikasnog rada, doprinošenja povećanog nivoa stabilnosti i bezbednosti u pograničnoj zoni, bez spoljnog mešanja u te aktivnosti, i izbegavanja politizacije i zaoštravanja u tako delikatnim pograničnim pitanjima za obe zemlje. Nažalost, ne može proći bez smetnji“, istakao je diplomata.

On je podsetio da je MIP Rusije pozvao strane da se uzdrže od dalje eskalacije, budu suzdržane i striktno se pridržavaju režima prekida vatre.

Gončar je najavio da će ambasador za posebne naloge MIP-a Rusije Igor Hovajev ovog meseca ponovo posetiti Baku i Jerevan radi nastavka rada na tekstu mirovnog sporazuma.

„Tema pripreme mirovnog sporazuma zauzima važno mesto u našim naporima u okviru saradnje na normalizacije jermensko-azerbejdžanskih odnosa. I u Bakuu i u Jerevanu potvrdili su da im je neophodna odgovarajuća ruska pomoć. Razume se da to za nas nije pitanje sopstvene reklame, već ogromna odgovornost“, ocenio je Gončar.

Diplomata je još naveo da Pariz signalizira da je spreman da obnovi komunikaciju povodom Minske grupe OEBS za rešavanje pitanja Nagorno-Karabaha, ali da istovremeno nema garancija da Francuska i Sjedinjene Američke Države neće ponovo blokirati rad te platforme.

Prethodno je Gončar izjavio da Evropska unija ima za cilj da istisne Rusiju iz Zakavkazja i drsko pokušava da interveniše u trilateralnim odnosima Moskve sa Bakuom i Jerevanom.

Sukob u Nagorno-Karabahu

Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga kontrološu etnički Jermeni. Posle raspada Sovejtskog Saveza, region je glasao za pripajanje Jermeniji, izazavši rat koji je obustavljen primirjem 1994. godine. Tenzije i dalje traju, a 2020. godine došlo je do 44-dnevnog rata oko spornog regiona, koji je okončan prekidom vatre uz posredovanje Rusije i kojim su se ruske mirovne snage rasporedile u Nagorno-Karabahu. Ovaj međuetnički sukob politikolozi nazivaju „zamrznutim“.

U noći dvanaestog septembra došlo je do novog zaoštravanja situacije na granici Jermenije i Azerbejdžana: Jerevan je saopštio da je azerbejdžanska vojska gađala teritoriju Jermenije uz primenu artiljerije i bespilotnih letelica. Saopšteno je da ima mrtvih i ranjenih. Sa druge strane, Baku je optužio Jermeniju za napad na azerbejdžansku vojsku na granici.

Prema saopštenju Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) na sinoćnom vanrednom sastanku odlučeno je da se u Jermeniju pošalje misija na čelu sa generalnim sekretarom organizacije Stanislavom Zasem koja će dati procenu situacije.

Prema informacijama, jutros je došlo do novih sukoba azerbejdžanskih i jermenskih trupa na granici dveju država. Baku i Jerevan se međusobno optužuju za narušavanje prekida vatre na granici.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je za danas zakazao zatvorenu sednicu povodom obnavljanja sukoba u regionima na azerbejdžansko-jermenskoj granici.

RUSIJA

Zapadne obaveštajne službe ponovo posvađale Jermeniju i Azerbejdžan

13 Septembar 2022, 22:35