Ovako pozadinu oružanih incidenata i komešanja na postsovjetskom prostoru kao i moguće implikacije, komentariše Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.
Sukob Tadžikistana i Kirgizije možda bi mogao da se posmatra kao izolovani konflikt da nije buknuo samo nekoliko dana nakon otvorene razmene vatre između Azerbejdžana i Jermenije, i nekoliko meseci nakon pokušaja otvaranja ratnog konflikta na teritoriji Pridnjestrovlja.
Internacionalizacija sukoba
Da je po sredi internacionalizacija konflikta sa Rusijom, na šta je među prvima skrenuo pažnju bivši ministar državne bezbednosti DNR Andrej Pinčuk, naš sagovornik ne sumnja.
„Jasno je da Zapad pokušava da angažuju Rusiju na način da ona vojno razvuče svoje snage i kapacitete. Rusija, ideja je, treba da se oseti ugroženo sa svih strana i da na neki način ne samo izvrši distrakciju ili pomeranje pažnje već i da upadne u stanje konfuzije. Posledično, to kod njenih saveznika treba da stvori uverenje da ODKB i Evroazijska unija nisu krov pod kojim oni mogu da se osete bezbedno“.
Zapad stvara haotičnu situaciju
Postsovjetski prostor ima čitav niz konfliktnih regija zato što su, objašnjava naš sagovornik, granice, nasleđene od socijalističkih republika SSSR, bile napravljene arbitražno, bez poštovanja etničkih i geografskih datosti. Ostao je čitav niz sporova jer je veliki broj manjina ostao sa druge strane granice ali tu postoje i istorijske i kulturne pretenzije.
„To je ostavilo prostor za mogućnost izbijanja čitavog niza sukoba ali su oni, manje ili više, bili sanirani delovanjem RF, a negde, kao u Srednjoj Aziji, delovanjem RF i Kine. U ovom trenutku Zapad huška jednu stranu na drugu, koristeći postojeće protivurečnosti ne bi li stvorio jednu krajnje haotičnu situaciju gde bi Rusija trebalo istovremeno da gasi tri, četiri ili pet požara na prostoru bivšeg SSSR“
Agenti uticaja i nezvanični kanali
Paljenje ovih žarišnih tačaka ima za cilj skretanje pažnje Rusije sa aktivnosti ukrajinske vojske na prostoru Donbasa, Hersonske i Zaporoške oblasti, ali, ukazuje Gajić, i stvaranje slike da Rusija nije u stanju da naglo odmrznute konflikte stavi pod kontrolu i pacifikuje ih, kao što je to mogla do sukoba u Ukrajini.
„Mislim da se samo u tom ključu mogu posmatrati nagla paljenja tih žarišta, očigledno preko agenata uticaja, diplomatije i raznih nezvaničnih kanala. Osim odnosa između Jermenije i Azerbejdžana, odnosno problema Nagorno Karabaha, tu je i problem Južne Osetije, Abhazije i Gruzije, a zatim i unutrašnji politički sukobi u Uzbekistanu.
Neuralgične tačke-od Kazahstana do Gagauzije
U Kazahstanu su u decembru propali pokušaji da se naprave građanski nemiri, ali u Uzbekistanu, smatra, postoji mogućnost da buknu nemiri zbog polarizacije društva, a takođe je moguće i i prelivanje sukoba iz Avganistana na Tadžikistan.
„To su ključne tačke, ali ne treba izostaviti Moldaviju, zatim Gagauziju koja je autonomna oblast, i Pridnjestrovlje koje je de fakto otcepljeno od Moldavije. To su sve neuralgične tačke gde se može bez velikih napora odmrznuti konflikt. Pitanje je samo do kog nivoa“.
Požar bi mogao da zapali i NATO članice
Rusija je, kaže Gajić, spremno odgovarala na izazove, pa je, podseća, u Kazahstanu oštrom reakcijom pokušaj destabilizacije zemlje vrlo brzo bio zaustavljen, kao i sukob između Jermenije i Azerbejdžana 2020. U Tadžikistanu, pak, Rusija ima trideset i nešto godina jednu celu diviziju, pa, uveren je Gajić, ukoliko postoje dobri i pravovremeni podaci obaveštajne prirode, moguće je bezbednosno staviti sve pod kontrolu i u okvire koji dozvoljavaju diplomatsko delovanje, pregovaranje i pacifikaciju.
Na pitanje da li bi plan mogao da se otme kontroli, pa umesto uvlačenja u ratni konflikt nekoliko država na postsovjetskom prostoru ova akcija rezultira ulaskom NATO u rat, Gajić kaže da je to moguće, posebno kada je reč o onim članicama NATO koje se dodiruju sa prostorima gde se nalaze konfliktne zone.