Lajbnicov institut za ekonomska istraživanja Hale (IVH) takođe pretpostavlja više bankrota, na osnovu najnovijih podataka, prenosi DPA.
"Posle dugog perioda niske nesolventnosti, sada je preokret", objasnio je prošle nedelje istraživač IVH Štefen Miler. Glavni razlozi su nagla poskupljenja, posebno energenata, i problemi u lancima snabdevanja.
Međutim, nema naznaka talasa bankrota. Za šest meseci, okružni sudovi su prijavili 7.113 korporativnih insolventnosti, što je četiri odsto manje nego godinu dana ranije.
Sudovi verovatna potraživanja poverilaca procenjuju na nešto manje od 8,2 milijarde evra. U prvoj polovini 2021. bila su znatno veća, oko 31,8 milijardi evra jer je bilo više krupnih slučajeva.
Da spreči talas bankrota kao posledicu pandemije, država je privremeno suspendovala obavezu podnošenja zahteva za stečaj u slučaju prezaduženosti ili nelikvidnosti.
Od 1. maja ove godine ponovo se primenjuje u potpunosti obaveza podnošenja zahteva za stečaj. Izuzeci su napravljeni do 31. januara 2022. za preduzeća koja su pretrpela štetu od nevremena i poplava prošlog leta. Prošle godine bilo je manje stečajeva preduzeća nego bilo kada od uvođenja propisa 1999, preneo je „Blic biznis“.