„Nemačka ekonomija kreće se silaznom spiralom. Nedavni skokovi cena struje i gasa smanjiće kupovnu moć domaćinstava i dovesti do pada potrošnje individualnih potrošača. Pored toga, usporavanje svetske ekonomije umanjiće, ne samo izvoz, već i investicione aktivnosti. Kao rezultat, nemačka privreda kliziće ka recesiji u vreme kada je tek počela da se oporavlja od krize izazvane pandemijom“, navodi se u saopštenju instituta, prenosi RT.
Analitičari objašnjavaju da, iako su u letnjoj prognozi pretpostavili da će „oporavak prevladati uprkos opterećenjima“ i predvideli snažan rast BDP-a, dugotrajna zabrinutost zbog energetske situacije primorala ih je, kako kažu, da značajno smanje očekivanja.
„Sada očekujemo povećanje BDP-a od svega 1,4 odsto u tekućoj godini. U 2023. očekuje se pad od 0,7 odsto“, pišu analitičari. Institut je ranije predvideo rast privrede od 3,3 odsto u narednoj godini.
Istraživači Instituta takođe očekuju da će inflacija u ovoj godini dostići 8 odsto, a u idućoj 8,7 odsto, a da će troškovi nabavke energenata porasti za 123 milijarde evra ove i još 136 milijardi evra naredne godine. Isto tako, predviđaju pad kupovne moći domaćinstava za 4,1 odsto, što će biti najveći zabeleženi pad kupovne moći od ujedinjenja Nemačke 1990. godine.