Onog momenat kada je Spisu pogodio trojku za prednost Italije od 66:63 postalo je jasno da su kola prebrzo krenula nizbrdo i da ne postoji niko ko može da povuče ručnu kočnicu.
Sve se događalo od 14. do 28. minuta utakmice. Tačnije, negde od polovine druge do finiša treće četvrtine.
Bilo je to pomračenje iz kojeg Srbija nije pronašla izlaz. Italija je postajala sve bolja, naša reprezentacija sve nesigurnija i došlo je do eliminacije sa turnira.
Kako je Italija uspela da istopi prednost Orlova od 14 razlike?
Prvo, Nikolo Meli je već u narednom napadu odgovorio trojkom na trojku Marka Jagodića Kuridže. To je bio izuzetno važan detalj za samopouzdanje Italijana. I dalje su se držali u igri. Nisu dozvolili Orlovima da se dodatno odlepe.
Posle toga je Micić pogodio jedno slobodno bacanje, a onda je usledila nova trojka Nikola Melija i razlika je bila jednocifrena.
Potom su podijum uzeli Marko Spisu i Simone Fontekio, počeli su i oni da daju trojke, pa je na semaforu stajalo 42:36, da bi na poluvremenu pisalo 51:45. Dovoljno da Italijani vide da mogu da se bore protiv Srbije. Možda može da se kaže da je Italija već tada „sustigla“ Srbiju.
Kako se završila druga, tako je tekla i treća deonica, Marko Spisu je nastavio da pogađa trojke, pratili su ga Fontekio i Meli, a razlika i prednost Orlova polako se topila. Pri rezultatu 63:60 promašili su Lučić i Kalinić, a onda je Spisu dao trojku za izjednačenje, pa za prednost.
I... Tu je bio kraj.
Srbija nije uspela pre svega u glavi da izdrži, moral je pao i na kraju je Italija prošla u četvrtfinale.
Neverovatno.