Reč je o višegodišnjem istraživanju o potrošnji i politikama oporezivanja duvanskih proizvoda u Srbiji i regionu jugoistočne Evrope, a ovu razliku direktor Instituta Jovan Zubović za Tanjug objašnjava time što u oko dve trećine domaćinstava u Srbiji nema pušača.
Prema njegovim rečima, mere koje su u zemlji uvođene u skladu sa preporukama Ujedinjenih nacija dovele su do toga da se prevalencija pušenja smanji sa početnih 50 odsto, koliko je iznosila 2000. godine, na sadašnjih 37 procenata.
Zubović ističe da se kada se govori o troškovima pušenja, ne misli samo na cene cigareta i rezanog duvana, već i na troškove zdravlja odnosno lečenja bolesti koje nastaju kao posledica pušenja.
„Postoje i indirektni troškovi koji se ispoljavaju kroz povećano odsustvo sa posla zbog bolesti, zatim produženja pauza da bi ljudi pušili napolju, pošto je pušenje na radnom mestu zabranjeno. Preliminarni rezultati našeg istraživanja, koje ćemo objaviti ove godine, ukazuju da je prosečan radni vek pušača kraći za sedam godina od nepušača“, kaže Zubović.
Kako je ukazao, izdvajanje za pušenje u domaćinstvima sa pušačima negativno odražava na izdvajanje za hranu, odevanje a naročito obrazovanje.
„To manje izdvajanje ne znači da ljudi manje jedu, nego kupuju hranu lošijeg kvaliteta, kao i odeću, a najopasnije je smanjenje ulaganja u obrazovanje jer je to ulaganje u budućnost pre svega za mlade pa će sredstva koja se danas ne ulože kasnije rezultovati manjim prihodima toj deci“, objašnjava Zubović.
Za razliku od hrane, odevanja i obrazovanja, pušenje povećava neke druge troškove, pre svega za alkohol i boravak u restoranima i kafićima, jer oni idu uz pušenje.
Poskupljenje — najefikasnija mera
Istraživanja IEN su pokazala i da poskupljenje cigareta za rezultat ima smanjenje broja popušenih cigareta.
„Povećanje cene cigareta za 10 odsto rezultuje smanjenjem broja popušenih cigareta za 6,7 procenata. Statistički je dokazano da je cena cigareta najefikasnija mera za smanjenje pušenja“, rekao je Zubović.
Dodaje da se to posebno odnosi na građane sa najnižim primanjima, jer ako cigarete poskupe za 10 odsto, broj popušenih cigareta u toj populaciji se smanji za više od 11 procenata, dok smanjenje kod građana sa najvišim prihodima iznosi samo oko 2,5 do tri odsto.
Ukazuje i da su cene cigareta u Srbiji među najnižim u Evropi i da je jedina zemlja gde su cene ozbiljno niže nego u Srbiji Severna Makedonija, a ako se poredimo sa Evropskom unijom naše cene cigareta su slične jedino onima u Bugarskoj.
Duvan na ilegalnom tržištu
Zanimljivi su i rezultati istraživanja rađenog 2019. godine o ilegalnom tržištu cigareta i rezanog duvana u Srbiji. Oni pokazuju da je kod cigareta ilegalno tržište veoma malo, ispod tri odsto dok se više od 90 odsto rezanog duvana proda na ilegalnom tržištu.
„Ovo pokazuje da je država uspela da se izbori sa ilegalnim tržištem cigareta ali ne i sa ovim drugim, što je vremenom dovelo do toga da se broj ljudi koji koriste rezani duvan značajno povećao. Njih je pre desetak godina bilo manje od dva odsto a sada ih je više od šest procenata, dok ostalih 31 odsto pušača konzumira cigarete“, naveo je Zubović.
Istraživanje se bavilo i politikama oporezivanja duvanskih proizvoda u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, a politika oporezivanja kod nas je, prema rečima Zubovića, regulisana zakonom o akcizama kojim je uveden koncept akciznog kalendara koji predviđa stopu povećanja akciza na petogodišnji period.
„Akcize se povećavaju po dinamici od 1,5 dinara na svakih šest meseci, a u praksi se cene cigareta povećavaju na svakih šest meseci za 10 dinara. Kada se cena poveća za 10 dinara, šest dinara ide na poreza i akcize a četiri dinara proizvođaču“, kaže Zubović.
Dodaje da zato nije ispravno reći da je povećanje cena isključivo posledica akciza, jer 40 odsto tog povećanja ide proizvođačima.