RUSIJA

Sprema li se Zapad da otvori „drugi front“ protiv Rusije – u Moldaviji

Vlasti Moldavije su sve više antiruski nastrojene i tesno sarađuju sa Evropskom unijom koja čak planira da isporuči ovoj zemlji bespilotne letelice i tako možda otvori još jedan front protiv ruske države. Ali rusofobne usijane glave, kako kažu ruski eksperti, brzo hladi činjenica da ruski gas za Moldaviju nema alternativu.
Sputnik
Vlasti Moldavije, u saradnji sa Evropskom unijom, aktivno su počele da se suprostavljaju Rusiji. Kako kaže za Sputnjik Natalija Haritonova, šef odseka za proučavanje postsovjetskog prostora na Moskovskom državnom univerzitetu, EU bi htela da otvori takozvani drugi front protiv Rusije – u Pridnjestrovlju.
„Bespilotne letelice nisu prva vojna pomoć Moldaviji. Nedavno su izdvojili 40.000.000 evra da se navodno poveća odbrambena sposobnost ove zemlje“, objašnjava sagovornica, dodajući da je ovo praktično ceo vojni godišnji budžet Moldavije.
Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Andrej Rudenko izjavio je da isporučivanje vojne pomoći Moldaviji, koja je jednaka godišnjem vojnom budžetu zemlje, nameće ozbiljna pitanja o pravim ciljevima takve politike, posebno zbog otvorenog neprijateljskog odnosa Brisela prema Moskvi.

„Neutralna“ država

Prema rečima Haritonove, Moldavija je po Ustavu neutralna država. „Zajedničke vojne vežbe sa pojedinim zemljama NATO i niz drugih primera ne odgovaraju zvaničnom neutralnom statusu ove zemlje. Stoga se, naravno, mnogi stručnjaci pitaju: zašto neutralna država gradi svoj vojni potencijal. Ovo za mnoge ostaje otvoreno pitanje. Ali opet, ako imamo u vidu otvaranje drugog fronta koji vodi ka podsticanju novog sukoba na Dnjestru, onda logika militarizacije neutralne Moldavije postaje sasvim razumljiva“, konstatuje Haritonova.
Naša sagovornica upozorava da neutralni status Moldavije dovodi u pitanje kako retorika zvaničnog Kišinjeva u vezi sa potrebom povlačenja ruskih mirovnih snaga, tako i zahtevi za potpunu demilitarizaciju Pridnjestrovlja, samoproglašene ruske enklave nad kojom moldavske vlasti nemaju kontrolu.
„Sve ovo vodi ka zaoštravanju pridnjestrovskog sukoba. Moldavija na svaki način izbegava nastavak pregovora o mirnom rešavanju konflikta u Pridnjestrovlju. Ovo je pravi bojkot pregovaračkog procesa. Štaviše, argument tamošnjih vlasi je da se pregovori ne nastavljaju zbog ruske specijalne operacije u Ukrajini“, kaže Haritonova.
Ona, međutim, napominje, da specijalna operacija nema nikakve veze sa tim što Moldavija izbegava nastavak pregovora o mirnom rešavanju pridnjestrovskog sukoba.
„Poslednja runda pregovora održana je 2019. godine, odnosno, mnogo pre početka ruske specijalne vojne operacije na teritoriji Ukrajine. Trenutna situacija u regionu je izuzetno loša, a militarizacija Moldavije povećava rizike regionalne bezbednosti“, objašnjava ona.

Moldavija se okreće Zapadu

Osim toga, vlasti Moldavije, kako kaže Haritonova, trenutno imaju konfrontativni odnos prema Rusiji. „To je postalo posebno očigledno od trenutka kada je ova zemlja dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Moldavija je bila naterana da se na štetu sopstvene nacionalne bezbednosti, pridruži rusofobnim zemljama Evrope, među kojima su kako baltičke države, tako i Poljska“, kaže ekspert, ističući interesantan detalj da su predsednica Moldavije Maja Sandu, kao i cela vladajuća politička klasa ove zemlje, državljani Rumunije.
Prema njenim rečima, Sandu je dvaput učestvovala na samita tzv. Krimske platforme.
„Na Krimskoj platformi, ona je izjavila da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući Krim. Sandu je oštro osudila specijalnu vojnu operaciju na teritoriji Ukrajine i čak je pominjala da Rusija granatira nuklearnu elektranu Zaporožje“, podseća ona, dodajući da ovi momenti jasno govore o antiruskom stavu trenutne vladajuće političke klase.

Veći deo stanovništva podržava Rusiju

Međutim, kako kaže Haritonova, oko 70 procenata stanovništva Moldavije podržava Rusiju. „Ovaj deo stanovništva se ne nalazi u baš dobroj poziciji. Nedavno je Sandu dala „zeleno svetlo“ specijalnim službama da prate i progone one građane koji otvoreno podržavaju rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini. Ovde se radi o početku političkih represija u zemlji, tačnije, onih koji su orijentisani ka Rusiji“, objašnjava Haritonova.
Sagovornica dodaje da osim stanovništva, autonomna teritorijalna jedinica – Gagauzija, preko svojih predstavnika, otvoreno kaže da je potrebno kako uspostaviti odnose sa Ruskom Federacijom, tako i voditi delotvorne pregovore o cenama na gas.
„Cene u regionu konstantno rastu. Stanovništvo ne može da plaća račune za gas. Generalno, čitavo stanovništvo regiona brinu dva ključna problema: pitanje bezbednosti, odnosno, mogući početak sukoba u koji se uvlači Moldavija i kako ekonomski preživeti“, naglašava sagovornica.
Ruski gas nema alternativu
Ipak, prema rečima sagovornice, Moldavija ne može da funkcioniše bez ruskog gasa. „Ova zemlja sada mora da plaća gas više nego što je plaćala. Poređenja radi, ako je prošle godine kubni metar gasa koštao četiri leja (što je oko 24 dinara), za septembar Moldavija plaća 29 leja (oko 147 dinara). Ovo je prevelika cena za ne tako bogato stanovništvo ove države. I u ovim uslovima, Moldavija stalno odlaže plaćanje gasa. Oni pokušavaju da isposluju da „Gasprom“ promeni formulu, iako su je sami predložili“, kaže Haritonova.
Haritonova objašnjava da vlasti Moldavije ne čine ništa da reše problem po pitanju gasa. „Predsednica zemlje nikada nije došla da razgovara o problemu gasa sa rukovodstvom kompanije „Gasprom“. Moldavija hoće da ispadne žrtva, koju treba spasiti, izdvojiti novac i subvencionisati stanovništvo da plati račune“, objašnjava ona, ističući da vlasti ove zemlje još uvek nisu izvršile obračun dugova za gas „Gaspromu“.
Osim toga, prema rečima sagovornice, Moldavija čak preti Rusiji činjenicom da će, ako „Gasprom“ prestane da joj isporučuje gas, preseći gas Pridnjestrovlju. „Tehnički će to biti teško izvodljivo. „Gasprom“ i Rusija se pitaju treba li da „sponzorišu“ vladu Moldavije, koja zauzima oštre rusofobne pozicije. Da li zato da bi ponovo spasili stanovništvo Moldavije? Da. „Gasprom“ je to uradio mnogo puta a verovatno će opet to uraditi“, naglašava sagovornica.
Komentar