Na pitanje da li ih je rast cena naterao da troše manje na osnovne namirnice, 20 odsto je odgovorilo da troši mnogo manje, 51 odsto da troši manje, 25 odsto je navelo da je osetilo malu promenu, dok se kod samo četiri odsto situacija nije promenila, pokazalo je istraživanje.
Većina ispitanika odgovorila je da su im navike u potrošnji promenjene zbog potrebe da više plaćaju energiju. Gotovo polovina ispitanika (47 odsto) ocenila je da očekuje tešku zimu, jer cene energenata nastavljaju da rastu, dok je 20 odsto odgovorilo da možda neće moći uopšte da plaća račune za energiju u dolazećim mesecima.
„Grčka ekonomija i društvo, posle godina štednje, suočava se sa novim talasom poskupljenja i ponovnom procenom osnovnih potreba, dok stagnirajući prihodi prete kupovnoj moći mnogih domaćinstava i društvenih grupa“, navode autori istraživanja.
Oni sugerišu da kriza u vezi sa troškovima života može biti rešena jedino vladinim intervencijama, kao što su na primer povećanje minimalne zarade, smanjenje akciza na energente i hranu i uvođenje poreza za ekstra profit energetskih kompanija.
Grčka vlada već subvencioniše račune za energiju domaćinstava. Vlada je saopštila da će za tu namenu potrošiti skoro dve milijarde dolara, kako bi, između ostalog, u potpunosti pokrila poskupljenje za najsiromašnija domaćinstva.
Međutim, u istraživanju se navodi da subvencije možda neće biti dovoljne, budući da je inflacija blizu najviše u poslednje tri decenije, pošto je prošlog meseca bila 11,4 odsto, dok su cene prirodnog gasa porasle 261,3 odsto za godinu dana, a cene struje 38,5 odsto, prema podacima grčkog statističkog zavoda, prenosi RT.