Jezivi kodeks štićenika SAD: Da li iza diplomatskog skandala u Tirani stoje ubice iranskog naučnika?

Ovako pozadinu prekida diplomatskih odnosa Irana i Albanije koji je rezultirao upadom albanskih specijalaca u zgradu iranske ambasade u Tirani komentariše Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije.

Dok albanske vlasti prekid diplomatskih odnosa objašnjavaju serijom sajber napada i pokušajima Teherana da ugrozi iranske disidente smeštene u kampu kod Drača, Teheren ima svoje viđenje: iza svega stoje SAD.

Nisu oni turisti u Albaniji

Peović objašnjava da diplomatski odnosi dve zemlje nikada nisu bili naglašeno srdačni, ali da su prve ozbiljne pukotine u komunikaciji nastale kada je Albanija pokazala spremnost da izađe u susret Vašingtonu i na svoju teritoriju smesti oko 3.000 pripadnika organizacije koji u Iranu uživaju status nacionalnih izdajnika.

Stvari se usložnjavaju krajem januara ove godine kada je na iranskim televizijama emitovan poziv na ubistvo iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, iza koga je, uspostaviće se, stajala grupa hakera, simpatizera Mudžahedin el Kalka. Takođe, dovođenje u vezu ove grupe sa ubistvom glavnog iranskog istraživača na nuklearnom programu postala je tačka sporenja i uvod u krah diplomatskih odnosa dve zemlje.

Predsednik Irana Ebrahim Raisi

Uđi u bazu fotografija

„Iranska diplomatija ima određeno razumevanje za evropske zemlje i njihovu privrženost SAD, ili kako oni to zovu, podređeni položaj, ali dešavanja u Tirani oni tumače kao pokušaj Vašingtona da još više izoluje iranski režim u Evropi. Uostalom, na teritoriji Albanije se ne nalazi 3.000 turista već ljudi koje finansira Vlada SAD a koji su, pretpostavlja se, osposobljeni za neke, makar lokalne, akcije na rečeno protivničkoj teritoriji“.

Egzotična mešavina islama i marksizma

U pitanju je, objašnjava naš sagovornik, organizacija osnovana 60 -tih godina na iranskim univerzitetima čije učenje predstavlja egzotičnu mešavinu islama i marksizma.

Džihadisti

„Oni su svoje napore tada usmerili protiv šahovog režima, da bi kasnije svoje neprijatelje prepoznali u čelnicima Islamske revolucije. Odvajanjem od revolucionara i po izbijanju rata sa Irakom, oni prelaze na stranu Sadama Huseina da bi na jugu zemlje organizovali kampanje u sklopu rata sa Kuvajtom, ali i protiv Kurda, na iračkom Kurdistanu, odnosno severu iračke države. U Iranu bivaju optuženi za neku vrstu pokušaja državnog udara, a zatim i zabranjeni.“

Proslava godišnjice Islamske revolucije u Iranu

Uđi u bazu fotografija

Život u celibatu, žene kastriraju

Zbog pretpostavljenih zasluga za rat u Iraku i savezništva sa zapadnim partnerima, administracija Baraka Obame 2012. godine uklonila je MeK sa liste terorističkih organizacija. Pokret je proteran iz Irana, a ubistvom Sadama Huseina, i iz Iraka. Kreću godine izgnaništva. Umesto obećanog Pariza, posredovanjem SAD, revolucionarna grupa biva smeštena na albanskoj tetitoriji.

„Pripadnici MeK žive u potpunoj izolaciji. Njihova organizacija se razlikuju od mejnstrim džihadističkih grupa jer su članovi šiiti i nemaju veze sa sa suiitskim pokretima, kao što su Al Kaida i Islamska Država. Oni promovišu potpuni celibat, odvajanje od supružnika, ispovedanje grehova i želja za polnim kontaktom čitavoj zajednici. Takođe, pravila nalažu hemijsku kastraciju ženskih članova, kako one ne bi "bile opterećene nebitnim stvarima“.

Očekivanja zapadnih donatora

O tome koja je uloga njima namenjena, budući da su oni finansirana i zaštićena lica na tuđoj teritoriji, a njihove aktivnosti svojevremeno dovođene i u vezu sa Kosovom, naš sagovornik kaže da je postojala bojazan da bi oni mogli biti aktivirani još 2003. u vreme američke invazije na Irak, međutim do toga nije došlo.

Američki predsednik i šef NATO – na dnevnom redu Rusija, Irak, Avganistan

Uđi u bazu fotografija

„S obzirom na „bogato“ ratno iskustvo, i činjenicu da su oni '79 učestvovali u svrgavanju šaha da bi već iduće godine promenili stranu, jasno je da je reč o obučenim vojnicima. Pretpostavlja se da su oni u funkciji zapadnih režima i da se računa na to da bi u nekom momentu mogli biti iskorišćeni u nekom eventualnom sukobu koji bi buknuo“.

Iako sredstva za izdržavanje od zapadnih donatora prikupljaju na godišnjim konferencijama u Parizu, ciljevi njihovog daljeg delovanja nikada transparentno nisu precizirani .